Biotopski akvarijum 1- osnovni pojmovi

Biotop ili stanište,predstavlja geografski određeno mesto sa svim karakteristikama,mikroklime, klime,zemljišta, geološke podloge, vodnog režima, čiji prostor naseljava određena životinja ili grupa životinja i karakteristična biljna zajednica,sa svim pratećim elementima microflore i faune.

E sad šta to u praksi znači. Biotop je npr. Jedan karakterističan tip bukove šume, na određenom lokalitetu sa svim pratećim faktorima,životinjama, zeljastim biljkama,ostalim drvenastim vrstama itd.. Ili biotop je npr. Močvarna zajednica rogoza ,trske sa Nuphar luteumom –žutim lokvanjem i ribama ,žabama,pticama i insektima sa svim ekološkim, gore pomenutim faktorima.

Mnogi akvaristi pod biotopom smatrajuu npr. Južnu Ameriku,Ehinodoruse, Diskuse ,Neonke i sve to lepo ukombnovano ali ona je daleko daleko širi pojam. Toliko širok da ima više miliona različitih biotopa.

Treba voditi računa o ovim stvarima, mada je jako teško napraviti neki tipičan biotop u akvarijumskim uslovima. Pre svega zbog znanja akvarista i dostupnih informacija, jer priča o biotopskom akavrijumu počinje u čitanju knjiga i skupljanju podataka o tome šta ,gde ,i sa čim živi u određenoj sredini. A literatura se često javlja kao ograničavajući faktor. Pre svega zbog toga što klasična akvaristička literatura ne sadrži precizne informacije o tačnim staništima,rasprostranjnosti i zajednicama u kojima žive akvarijumske biljke ,ribe i ostali organizmi. Za ove informacije treba konsultovati mnogo širu i detaljniju literaturu zoološku ,botaničku i fitocenološku(Fitocenologija je nauka o biljnim zajednicama) ,a ovo opet zahteva da akvarista bude ozbiljan temeljan,principielan i rešen da u svom akvarijumu ima stvarno parče nekog stvarnog i specifičnog biotopa .E zato se najčešće napravi jedan veliki akavrijum,posade se Echinodorusi,puste se neonke , diskusi i čistači iz familija Callithidae i Loricaridae i napiše biotop Južna Amerika,ili se još gore, zbog diskusa napiše npr. Biotop Rio Negra, bez obzira na to odakle potiču druge vrste.

Osnovna stvar kod počinjanja formiranja jednog biotopa nije izbor vrsta koje se mogu ukombinovati i nije estetski efekat koji se može postići i nije izbor riba i prilagođavanje akavrijuma njima. Osnovno je fokusirati se na određeno područje pa iz niza biotopa i staništa izabrati jedno koje se sa uspehom može reprezentovati u našem akvarijumu. Pre svega utvrditi klimatske i mikroklimatske uslove,zemljište ,geološku podlogu i vodni režim-na osnovu ovoga ustanoviti temperaturu i parametre vode, a poštovanje tih parametra može se izostaviti jedino ako se radi o vrstama koje se mogu prilagoditi uslovima koje mi možemo a postignemo. Npr. Nemože se formirati biotop koji će sadržati diskuse,u hladnijoj vodi, ali se može napraviti u vodi čiji parametri ne reprzentuju njihovo stanište jer se oni mogu uspešno gajiti i tvrdoj i neutralnoj  vodi.

Isto tako u zavisnosti od staništa treba podesiti i režim svetla ,izabrati između drveta ili kamena. Uskladiti boju i granulaciju peska.Ustanoviti visinu vodenog stuba.Ukratko u svemu treba vodti računa o prirodnom ambijentu određenog uskog područja koje reprezentujemo.

Takođe ne mogu se u biotopski akvarijum koji treba da reprezentuje stanište Diskusa ubaciti hladnovode ribe iz potoka basena Rio Negra ,Amazona ili Parane-Corydorus sp ili većina Loricaridae vrsta jer jednostavno ne spadaju tu.Zato se pravi biotoski akavrijum može lako svesti na vrsni akvarijum u kome će biti zastupljena samo jedna vrsta riba, ako je teško tu vrstu uskladiti sa ostalim kaoje imamo u ponudi.

Kad se spomenu biljke i biotopi tu često treba biti još više obazriv. Npr.sve  Cryptocoryne žive u južnoj Aziji,ali koja gde živi tačno i kakve vode naseljava i sa kojim vrstama gradi zajednice,to je već jako komplokovano pitanje koje zahteva mnogo konsultovane literature. Primer je vrsta Cryptocoryna ciliata koja naseljava potoke tropskih šuma Malajskog poluostrva i gradi zajednice sa Cryptocoryne nurii, Barclayom montleyi i Barclayom rotundifoliom. A ceo biotop su ustvari plitki potoci dubine do 30 cm, veoma uski i brzi, na lateritima, što dovodi do ph 4.8 i dh ispod 1 .,temperature 26 c. Ali ta ista Cryptocoryna ciliata zna da zakompikuje stvari, pa se javlja i u stanišima koja su nastala sekundarno, posle seče tropskih šuma i regulacije vodenih tokova, u vodi koja je malo dublja i toplija, ali ovoga puta sa Limnophylom indicom ,Eleocharis vrstama i Blyxom. U ovoj situaciji C.ciliata predstavlja otpornu i prilagodljivu vrstu koja pruža mogućnosti za veliki broj kombinacija . Dok je Barclaya zahtevna vrsta koja zahteva tipičan biotop sa uslovima u kojima i inače u prirodi  raste. Takođe Barclaya je zahtevna i u akvarističkom smislu, i jednostavno ne uspeva u tvrdoj vodi,a često neuspeva ni u vodi izna 6.8 ph.

Još je teže kombinovanje Aponogetona, npr. Madagascariensis raste takođe u senovitim potocima ,sa mekom vodom kisele reakcije, koji imaju malo hladniju vodu do 22 c, a veoma je to teško uklopiti sa ostalim biljkama. Zato treba ispitati njegovo prirodno stanište i kombinovati ga sa biljkama koje inače rastu u njegovom okruženju.

Iz ovoga valja izvući zaključak da pri izboru biotopa koji ćemo reprezentovati moramo itekako imati iskustva i znanja vezana za zahteve koje moramo ispuniti, i baš zbog tog kombinovanja treba izbegavati zahtevne vrste,ako nemamo dovoljno iskustva sa njima

Treba znati i da se dosta biljaka ponaša sezonski i da dosta biljaka spadaju u tzv semiterestrične, a ako planiramo biotop sa njima moramo ili napaviti paludarijum ili postaviti otvoren tip akvarijuma- za Echinodoruse bleheri,cordifolius,grandiflorus,ali takođe i za Anubias vrste, koje naseljavaju bistre i plitke potoke basena reke Kongo i uglavnom svoje lišće razvijaju iznad vode .

Još jedno pitanje se postavlja vezano za biotope. A to je pitanje korovskih biljaka koje su tipične za jedno područje ,a vremenom su se uz čovekovu pomoć proširile i na druga staništa. Tako da sada jesu deo neke zajednice ali kao i svaka sekundarno unešena otporna i prilagodljiva ,vrsta ponašaju se na način koji remeti stabilnost zajednice. To je primer Valisnerije giganteae u jezeru Viktorija i Malawi ili primer Hygrophyla vrsta u Močvarama Severne i Srednje Amerike. Te biljke iako su sada deo nekih staništa ne mogu se opisati kao karakteristične za dati prostor jer svojim intenzivnim rastom uništavaju ili znatno modifikuju zajednicu i stanište u koje su unete,najčešće zagušujući ostale vrste koje se tu prirodnio javljaju.Zato bi se po mom mišljenju njihova upotreba u biotopima iz koje one izvorno ne potiču ,iako ih u njima sada ima zaslugom čoveka, trebala izbegavati.

Uglavnom biotopski akavrijum je nešto što se više vezuje za nauku nego za umetnost, prava lepota ovakvog akavrijuma je u tome što na autentičan način stavlja deo neke prirodne celine u naš dom. A to je i njegova glavna vrednost koju treba naglasiti. Od njega ne treba očekivati neki sjajan aquascape, već skladnu, uravnoteženu i autentičnu, prirodnu celinu.


Autor-Vojs