Drvo i bilje na njemu

Takashi Amano

Preveo sa Japanskog -Tomoko Shum

Preveo sa Engleskog -Vojs

Mahovine i paprati, često i u svojoj prirodnoj sredini rastu na trulim komadima drveća koje leži u vodi. U aquascapingu biljke iz rodova, Vesicularia, Bolbitis, Microsorum, se često gaje privezane za drvo, i stvaraju prirodnu atmosferu .

Kod postavljanja samih biljaka i panjeva treba se pridržavati sledećih koraka. Prvo se postavi drvo u akvarijum i onda se na licu mesta odluči koja će biljka ići na koje mesto. Ako se planira da Mahovina prekrje celo drvo, najbolje je da se pre ubacivanja celo drvo obloži mahovinom i pričvrsti strunom. Ako će se mahovina stavljati samo na delove panja, najbolje je postaviti je dok je samo drvo u akvarijumu. Ovo pre svega zbog odluke o delu koji će biti pokriven i sagledavanja čitave slike i postizanja ravnoteže.

Što se tiče mesta postavljanja same biljke , često je treba postaviti na nekim kljulnim tačkama aquascapea, kao što je vrh panja ili možda mesto ukrštanja dve grane , a takođe i na mestima gde se vide neprrodni oblici drveta, kao što je mesto gde je drvo presečeno.Kada se odluči na kome će mestu mahovina da se postavi, onda se u tankom sloju rasporedi po drvetu i veže strunom. Kod paprati, kao što su Bolbitis i Microsorum, veoma je bitno odseći staro lišće, pre nego što se postave na drvo. Staro lišće ovih vrsta se teško prilagođava novoj sredini i najčešće se na njemu rašire alge. Zbog algi, najbolje je konstantno odsecati stare listove Microsoruma. Kod Bolbitisa, prilikom postavljanja na drvo najbolje je odseći svo lišće, i samo rizom zakačiti na drvo. Ovakav način postavljanja omogućava biljci, da razvije novo čisto lišće koje je prilagođeno životu u novoj sredini.

Kod samog izbora drveta mora se obratiti pažnja na nekoliko stvari. Pre svega treba sagledati veličinu drveta. U nekim koncepcijama, ali samo u otvorenim akvarijumima, nema problema sa uklapanjem drveta jer drvo slobodno može da viri iznad površine vode, ali ovo je nemoguće rešenje u klasičnom, zatvorenom tipu. Druga veoma bitna stvar je broj panjeva koji će biti stavljeni u akvarijum, pre svega zbog estetskog balansa. Pošto se najčešće koriste granati panjevi, važno je izabrati ih tako da zajedno mogu da naprave određenu skladnu formu. Ako se postavi previše panjeva, bilje neće doći do izražaja. Još jedna jako bitna stvar kod izbora drveta je I oblika vrhova. Neki panjevi su veštački sečeni, ali ako imate panj koji ima prirodan vrh, on sam po sebi može uneti prirodan ambijent u aquascape.

Još jedan problem vezan za panj su alge, koje se ne retko pojavljuju na neobraslim mestima. Ostavljanje nekih mesta na panjevima neobraslem, pruža jako lep kontrast biljkama u okolini, i daje definiciju celoj kompoziciji. Iako ima dosta vrsta algara, većina njih nisu efikasni protiv svih vrsta algi koje se mogu javiti u akvarijumu. Mogu se preporučiti Crossochileus siamensis i Parotocinclus maculaicauda. Ali ako je rast algi jako intenzivan, najbolje je ispustiti vodu iz akvarijuma i samo drvo premazati Phyton Git, preparatom.