Iwagumi - principi postavljanja i tipovi kamenja

Kompozicija sačinjena od kamenja naziva se Iwagumi, što na japanskom znači “grupa kamenja” ( Iwa - kamen, Gumi - grupa). To jest, Iwagumi označava grupu od dva ili više kamenja koji čine kompoziciju.
Kod uređenja japanskih bašta postoji mnogo načina i stilova postavljanja kamenja koje je razvrstano na pet osnovnih tipova.
Kamenje predstavlja skelet japanske bašte. Kada je ono dobro složeno, ostali deo kompozicije dolazi sam od sebe.
Važno pravilo kod uređenja japanske bašte glasi: prvo se postavlja kamen, zatim drvo, i na kraju trava!
Ovaj princip se primenjuje i kod formiranja Nature akvarijuma.

Pet osnovnih tipova kamenja:

1. Niski vertikalni - njihova osnova je šira, a kamen se sužava ka vrhu.

2. Visoki vertikalni - njihova osnova je malo šira od vrha. Ovom kamenju treba pažljivo birati mesto jer ono najviše određuje izgled celokupne kompozicije. Ispred njega nikada ne postavljati drugo kamenje.

3. Pljosnato kamenje - to je najkorisnije kamenje. U složenim kompozicijama se koristi kao centralna tačka, a u većini prostijih kompozicija služi da napravi prelaz između vertikalno i horizontalno postavljenog kamenja u odnosu na liniju podloge i površine vode.

4. Krakasto kamenje - ono je nepravilnog oblika, vrh je pljosnat i nešto je širi od osnove. Ovo je najsloženiji tip kamena i vrlo je koristan jer se koristi i za povezivanje dva vertikalna sa dva horizontalno postavljena kamena kao i za objedinjavanje grupe kamenja sa granama drveta.

5. Poluležeće kamenje - po visini je između pljosnatog i krakastog kamena, postavlja se tako da objedinjuje grupu kamenja i zato treba pažljivo birati mesto na koje će biti postavljen.

Ovim tipovima se može dodati i pomoćno kamenje, u nekoj količini, koje ne mora da ispunjava gore pomenuta pravila, i ono se koristi da bi se upotpunila kompozicija.

Ovih pet osnovnih tipova imaju glavnu ulogu u formiranju određene kompozicije. Koristi se uglavnom neparan broj kamenja tri,pet,sedam... U jednu grupu nikada ne treba stavljati kamenje različitih tipova. Mogu se formirati grupe kamenja, kao podgrupe, povezane tako da ističu fokusnu tačku.
Npr. apsurdno je praviti grupu od dva niska vertikalna i jednog pljosnatog kamena. Umesto toga može se sačiniti grupa od tri kamena, jednog niskog vertikalnog i dva pomoćna koja ne odstupaju mnogo po izgledu od glavnog. Zatim se može napraviti druga grupa od poluležećeg kamenja. Ove dve grupe bi činile veću kompoziciju. Radi upotpunjavanja kompozicije može se dodati neka količina manjeg kamenja koje po izgledu ne liči na neki od prethodno navedenih tipova.
Ovo objašnjava glavni aspekt metode Takaši Amana, bitno je da je raspored biljka potčinjen prvobitnom postavljanju kamenja. Treba napraviti reljef podloge i postaviti kamenje bez sađenja biljaka. Ako je osnova odrađena na pravi način, možemo se nadati lepom akvarijumu.

Pravila postavljanja kamenja po Amanu:

- Uvek koristiti neparan broj kamenja;
- Ne koristiti kamenje iste veličine i istog oblika;
- Ne koristiti kamenje različite boje, različite teksture;
- Ne koristiti kamenje koje u tom pogledu protivreči svojoj svrsi;
- Ne postavljati kamenje u neuravnotežen i neprirodan položaj;
- Ne postavljati kamenje u jedan red, koristiti princip Sanzon Iwagumi.

1. Kamenje se grupiše. Može postojati više grupa. Koristiti samo jedan od pet osnovnih tipova kamenja u jednoj grupi. Pomoćno kamenje svake grupe se po obliku razlikuje od glavnih i dopunjuje ih.

2. Grupe kamenja, obično 2-3 komada jednog tipa u grupi, mogu biti objedinjene u veću kompoziciju radi isticanja fokusne tačke.

3. U grupu se može stavljati 2-3 komada kamena istog tipa koji se ne razlikuju mnogo po veličini. To će biti muški i ženski kamen.

4. Ne koristiti oštećeno ili slomljeno kamenje;
Ne koristiti kamenje čiji je vrh veći od osnove, osim ako je u pitanju krakasto kamenje;
Kamenje vertikalno po svojoj prirodi ne stavljati u horizontalni položaj i obrnuto;
Ne mešati zaobljeno kamenje sa kamenjem oštrih ivica;
Ne stavljati kamenje tako da osa simetrije kamena stoji pod pravim uglom u odnosu na stranice aq

Princip - Sanzon iwagumi

Kod ovog načina formiranja Iwagumi-ja, bilje i kamenje se postavljaju po principu japanske baštenske umetnosti Sanzon iwagumi. Najčešće se u jednoj grupi koristi 2-3 kamena.

Kamenje se raspoređuje u obliku trougla. Najveći kamen se postavlja malo ispred, a drugi kamen po veličini, desno iza njega. Najmanji kamen se stavlja levo pozadi. Udaljenost između dva veća kamena treba proporcionalno biti 2 : 3 u odnosu na udaljenost najmanjeg od najvećeg kamena. Kamenje se po istom principu može postavljati tako da najveći bude pozadi, a dva manja napred - levo i desno. Ako se koristi više kamenja, drugu grupu treba formirati po istom principu. Kamenje iz druge grupe ne treba biti iste veličine i oblika kao kamenje prethodne grupe. Dve grupe treba međusobno povezati.

*Na slici se vide tri grupe kamenja koje su međusobno povezane i čine jednu harmoničnu celinu

Po tom principu se sade i biljke tako da zamišljeni trouglovi biljaka budu isprepletani sa zamišljenim trouglovima kamenja. Grupe biljaka se sade takođe u neparnom broju. Kada grupišemo kamenje različitih veličina, veoma je bitno da to izgleda kao jedna celina, i svi oni trebaju biti usmereni u istom pravcu.
Glavno pravilo Iwagumi-ja je da sve treba izgledati povezano, neisprekidano, harmonično...

Tekst preuzet sa: http://amania.110mb.com/

Preveo i adaptirao: Zverogušter