U tekstu aqauacaping opisao sam način kako se pravi odnos za uređenje akvarijuma sa drvetom ili kamenom, u ovom tekstu biće više pažnje posvećeno samo kamenu odnosno drvetu kao dekorativnim detaljima u akvarijumu i samom odabiru odnosno pripremi pre ubacivanja u akvarijum. 

Kamen kao dekorativni detalj daje posebno upečatljivu sliku našem akvarijumu, ukoliko izaberemo kamen sa oštrim ivicama tamnije boje dobia se grubi izgled akvarijuma, nasuprot tome ukoliko se odlučimo za kemen koji je zaobljen sa nešto otvorenijim bojama to je nešto sasvim drugo. Bilo za koju vrstu kamenja da se odlučimo bitno je uzeti u obzir jedno a to je da ne mešamo ove dve vrste kamena, odnosno ukoliko se odlučimo za kemen sa oštrim ivicama onda i ostali komadi treba da budu iste ili bar slične boje i oblika. Kao i kod biljaka kod same postavke kamena kao dekorativnog detalja postavlja se centralna fokusna tačka u ovom slučaju to će biti jedan veći kamen, oko njega možemo da postavimo nekoliko manjih komada, opetr naglašavam da taj komad kamena od ostalih komada kamenja traba da se razlikuje samo po veličini ostali detalji (tekstura,boja,oblik) treba da prate kamen koji je izabran za fokusnu tačku. Sledeća stvar kod odabira kamena na koju treba posebno obratiti pažnju je sastav kamena za koji smo se odlučili da stavimo u akvarijum. Kamen za koji se odlučimo da postavimo u akvarijum možemo da stavimo u  jedan probni akvarijum i da pratimo kvalitet vode, ovde se prevaskodno misli na pH i dH. Drugi način da proverimo da li je kamen koji smo odabrali za naš akvarijum podesan je da kapnemo nekoliko kapi sirćeta po njegovoj površini, ukoliko kamen počne da se peni to znači da kamen ima u sebi veće količine kalcita, ovakav kamen nije podesan za naš akvarijum. Kamenje iz mora takođe treba da izbegavamo bez obzira koliko nam to kamenje izgledalo interesantno po obliku ili po izgledu, kamenje koje vodi poreklo iz mora uglavnom u sebi sadrži veći procenat krečnjaka ili u svojim šupljinama sadrži ostatke od školjki ili račića sve ovo utiče na kvalitet vode. Sličan je slučaj i sa sigom koja je u zadnje vreme čest detalj u mnogim akvarijumima, siga povećava tvrdoću vode, na spisak kamenja koje nije za akvarijum možemo da dodamo i mermer. Za akvarijume treba da biramo kamenje koje u svom sastavu ne sadrzi krečnjak ili kalcijum a to je kvarc ili granit.Znači ukoliko niste sigurni u sastav kamena koji ste odabrali za akvarijum ne bi trebalo da ga dodajete u prvom momentu u vaš ukrasni akvarijum dok ne proverite njegov sastav.

U ostatku teksta biće malo više pažnje posvećeno drvetu kao dekorativnom detalju u akvarijumu. Akvarističke radnje prodaju komade drveta tu je najviše zastupljen Mopan i Mangro drvo, ali ne moramo uvek da idemo u radnju da bi našli interesantno drvo za naš akvarijum, baš naprotiv možemo ga naći i u našem okruženju samo je potebno da malo potražimo.

Ne postoji pravi način kako da izaberete drvo za svoj akvarijum, u suštini treba da obratimo pažnju na veličinu i na vrstu drveta, ukoliko se odlučimo za komad drveta koji je velik ili ima na sebi puno isprepletanih grana onda će ovaj komad drveta biti naša fokusna tačka u akvarijumu dok će biljke koje biramo uz drvo biti prateći elemenat. Sam odabir drveta možemo da uradimo na dva načina i to:

- Prvi je da izaberete granu i da na osnovu nje stvorite predstavu u kakvom bi se okruženju ta grana mogla najlepše uklopiti.

- Drugi način je da napravite okruženje kakvo želite i da se potom date u potragu za granom onakvom kakvu ste je zamislili.

Složićete se da je prvi način pogodniji na kraju uvek vam ostaje to da granu koju ste našli uvek možete da uz malo mašte prepravite u ono što vam treba, tu se prvenstveno misli da granu koja vam smeta uklonite, ako želite vašu granu možete da izdubite ili napravite neku pukotinu ili da uz pomoć vatre promenite (potamnite) samu boju drveta.

Ne treba da koristimo otrovne vrste drveta kao što su: Orah, kleka, tisa, takođe treba da izbegavamo sve vrste četinara zbog sadržaja smole u sebi. Možemo da koristimo vinovu lozu ona se najčešće i sreće u akvarijumima, grane vrbe, graba. Ukoliko se odlučimo za vinovu lozu poželjno je da to bude iz vinograda koji nije previše tretiran sa plavim kamenom ili sa nekim drugim hemiskim sredstvima, iz prosto razloga da se te iste hemikalije ne bi kasnije našle u vodi našeg akvarijuma. Vrba je interesantna za upotrebu, lako je možemo pronaći uz svaku reku ili jezero, mali problem je što je struktura drveta lagana tako da je potrebno dugo vremena da stoji potopljeno u vodi pre nego što se postavi u akvarijum. Sa grabom nećete imati problema kao sa vrbom, ovo je teško drvo i vrlo lako ostaje na dnu kada ga postavimo u željeni položaj u akvarijumu.

Bilo za koju vrstu drveta da se odlučimo tretiranje odnosno priprema drveta  pre ubacivanja u akvarijum je ista. Sastoji se iz sledećeg:

Izabrani komad drveta očistiti sa oštrim nožem ili žičanom četkom od trulih delova i prljavštine koja se može mehanički odstraniti, uklonite i koru u njoj se nalazi najveća koncentracija tanina.

Operite drvo pod jakim mlazom vode i još jednom proverite da li ste sve trule delove drveta uklonili.Ukoliko je boja drveta isuviše svetla u odnosu na ono kako ste vi zamislili možete drvo da potamnite na vatri do željene nijanse.Sledeći korak je da drvo potopimo u nekoj dovoljno velikoj posudi, ovde moramo da obratimo pažnju na to da kompletno drvo bude potopljeno u vodi jer inače u protivnom može vrlo lako da dođe do pojave plesni na komadima drveta koji se nalaze izvan vode. Da bi se ovo izbeglo treba drvo da potopite sa nekim dodatnim teretom, drvo treba da bude opterećeno sve dok se ne natopi vodom i samo potopi bez dodatnog opterećenja. Ovaj proces može da traje nekoliko sati nekoliko dana ili čak i nekoliko meseci, u ovom procesu drvo će da ispušta u vodu tanin, tada je potrebno deo vode povremeno zameniti svežom vodom.Kada smo sigurni da je drvo uplio dovoljno vode u sebe i da samo ostaje ispod površine, drvo treba da otkuvamo u slanoj vodi. Otkuvavanjem drveta u slanoj vodi vršimo na neki način dezinfekciju drveta odnosno ubijamo sve glivice i mikroorganizme koji su se nastanili u strukturi drveta. Ne preporučuje se ništa drugo osim obične kuhinjske soli u ovoj etapi pripreme drveta. Bilo bi dobro ako imate mogućnost da drvo kuvate u nekoliko navrata po par sati, u toku kuvanja primetićete skramu u vidu pene koja se javlja u posudi po površini vode u kojoj kuvamo drvo, takvu vodu zamenim čistom i nastavimo sa procesom kuvanja.Sledeće je da drvo kada se ohladi ponovo tretiramo pod mlazom vode da se saperu ostatci prljavštine, ovako priprmljeno drvo možemo postaviti u akvarijum.Nakon svega ovoga drvo postavimo u akvarijum, ukoliko se i pored svega ovoga pojavi bela skrama na drvetu ponovo se radi o plesni. Plesanj sama po sebi nema štetan uticaj na stanovnike u akvarijumu sem ukoliko neki od stanovnika u našem akvarijumu nema rane na sebi u tom slučaju plesanj može da se pojavi na obolelim delovima. U tom slučaju drvo se vadi iz akvarijuma i ponovi se proces prokuvavanja u slanoj vodi. Ukoliko naše drvo i dalje ispušta tanin u vodu nemojte da se brinete oko toga, tanin ne predstavlja problem za vaše stanovnike u akvarijumu.

U svakom slučaju koncentracija tanina u vodi će vremenom kako se vrše zamene sa svežom vodom da opada. Ali ako ste nestrpljivi i ipak želite da ubrzate ovaj proces izbacivanja tanina i da vam voda opet bude providna i bistra kao pre ubacivanja drveta u akvarijum, dodajte aktivni ugalj u filter i on će vodu vrlo brzo da vrati u prethodno stanje a ujedno će i da izbaci štetne metale koji se eventualno nalaze u drvetu ukoliko ih ima.

Ukoliko planirate da drvo bude vaša fokusna tačka u akvarijumu onda treba da izaberete veći komad grane ili panj, ovo možete da ukrasite sa mahovinom i da u njegovoj senci zasadite biljke iz grupe Anubias.

Treba da znamo da svako drvo pušta tanin u vodu, samim tim zakišeljava vodu i boji je, to je u nekim slučajevima dobro iz prostog razloga što neke vrste riba preferiraju ovako tretiranu vodu, vremenom koncentracija tanina koje drvo ispušta u vodu biva sve manje tako da i sama nijansa braon-žuta voda polako vremanom nestaje. 

Autor
Dragan Kinez