Lepljenje (pravljenje) akvarijuma - - Aqua Art Akvaristika, Akvarijum Centar

Ovaj tekst nije napisan kao uputstvo za lapljenje akvarijuma, on se samo bavi problematikom spajanja stranica stakla silikonom i idejama oko filozofije sklapanja i konstrukcije akvarijuma raznih dimenzija.
Za sve koji planiraju da lepe svoje akvarijume a u tome nemaju iskustva, nemoj da im ovaj tekst bude vodilja.

Uvod

U stalnoj trci za novcem, akvarista kao i svako drugi pokušava da uštedi gde god se za to ukaže prilika. Osnovna greška većine akvarista je što uštedu krenu od samog početka formiranja jednog akvarijuma, a to je prva stavka koja se kupuje u takvim projektima, Akvarijum.
Kako su još uvek u manjini oni koji kupuju gotove akvarijume u radnjama, ostali se stalno pitaju od kog stakla može da se zalepe te i te dimenzije. Najvažnije je uštedeti na staklu, da bi se kasnije imalo više novca za ostale potrebštine. I tako dođemo u situaciju mnogih ciklidara koji zveri lepe od nebrušene deseteke umesto od brušene dvanestice pri čemu štede nekih 100-tinak evra, da bi kasnije imali havarije crkavanja jata riba od 500 i više evra. Ko je tu šta i kako kalkulisao, njegovo je...

Elem, za početak bi trebalo napomenuti šta je sve osnova jednog akvarijuma pre nego dođe do njegovog punjenja.
Najsonovniji delovi su staklene stranice i silikon koji ih spaja. Sve ostalo je poželjno, ali nije neophodno. Da priču ne bih produbljivao ukrasnim lajsnama, pozadinama, trakicama i ostalim finesama, zadržaćemo se na najosnovnijem spajanju stranica silikonom.

Dakle, za jedan projekat sklapanja akvarijuma, potreban nam je silikon i 5 tabli stakla (uglavnom, plus ponekad i staklena ojačanja kao recimo u ovom slučaju).

Mere za sečenje tabli

Da priča ne bude previše uopštena krenućemo od konkretnih dimenzija ovog akvarijuma. Vlasnik je želeo da spoljašnje mere akvarijuma budu 150 x 53 x 50 D x V x Š.
Kako se akvarijum lepi oko dna (o tome više kasnije) i od stakla debljiine 10mm (i o tome više kasnije) imamo sledeće dimenzije za staklo:
150 x 53 2x (prednja i zdanja strana)
47,8 x 53 2x (leva i desna strana)
47,8 x 147,8 2x (dno)

Pažljivim premeravanjem, može se videti da je svuda ostavljen luft za 1mm silikona koji bi trebalo da drži ovaj akvarijum. Za manje akvarijume, ispod 100 litara koji se lepe staklom tanjim od 6mm za luft se uzima 0,5mm, dok se za zveri preko 1000 litara može uzeti i luft od 2 ili više milimetra. Sve zavisi od načina sklapanja i od samog majstora koji radi akvarijum.
Jedan akvarijum ovih dimenzija lepljen od stakla 10mm neophodno je da ima i ojačanja:
5 x 140 4x (donja glavna ojačanja i gornja glavna ojačanja)
5 x 47,7 3x (mostovi koji drže prednju i zadnju stranu)

Da se primetiti da mostovi imaju još jedan dodatan milimetar lifta za silikon. To ne bi trebalo da se ostavlja kada se kupuje brušeno staklo, jer će tada već ostavljeni luft biti dovoljan, ali u slučaju kupovine nebrušenog stakla nikada se ne zna kako će staklo puću pri sečenju. Može se bez problema desiti da na kraju mostovi koji ojačavaju konstrukciju ne mogu da upadnu između prednje i zadnje strane.

Osim navedenih ojačanja, postoje još i donja sporedna ojačanja, gornja sporedna ojačanja, uspravna ojačanja (koja se baš retko rade jer potpuno kvare estetiku), donji mostovi ili umesto njih mogu u obzir doći i ojačanja poput duplog dna. Kada se koji tip ojačavanja koristi ili ne koristi zavisi od slučaja do slučaja i uglavnom sam majstor bira princip kako će ojačati predugačke ili predimenzionisane akvarijume.

Prost primer je recimo akvarijum koji je nedavno bio predstavljen kod nas na internetu. Spoljašnje dimenzije su bile 180 x 80 x 20. Prednja i zadnja strana su bile brušene dvanaestice, dok je ostatak lepljen od stakla 10mm. Za silikon je ostavljeno po 1,5mm lufta.
Međutim, kada su ojačanja u pitanju, ovde nije bilo praktično raditi bilo kakva donja ojačanja, već je najprostije i najpraktičnije uraditi duplo dno od dve desetke.
Takođe, što se tiče gornjih glavnih ojačanja, ona nisu mogla da se uzmu u obzir. Ako imate prostor da stavite ruku koji je svega 17,3cm koliko vam ostaje mesta ako imate dva ojačanja širine od po 5cm.
U tom slučaju majstor je pribego rešenju dupliranja (ili tripliranja mostova) pa je svaki most (od 3 koliko ih je bilo) bio statavljen od po 2 parčeta desetke u sendviču da bi se povećala dodirna površina lepka koji hvata strane.

Potrebna debljina stakla

U primeru s početka je već navedeno da ljudi obožavaju da štede na staklu, pogotovo kada sami sklapaju svoje akvarijume, pa je najveća problematika kojom se filozofijom voditi kada je u pitanju izbor debljine.
Najbolja vodilja je iskustvo iskusnog majstora koji zna šta je ljudima pucalo, a šta i dan danas drži vodu.
Obzirom na srpsku kulturu da svi vole da budu najpametniji, umesto iskustva ljudi traže na netu razne tabele u nadi da će za isti novac koji imati dobiti koji litar vode više, čak i po cenu da menjaju dimenzije akvarijuma.
Evo recimo jedne od takvih tabela.

Kalkulator debljine stakla

Iskusnije majstori po ubacivanju nekoliko dimenzija za akvarijume u ovaj kalkulator odmah primećuju da kalkulator ne radi nikakav proračun, već da podatke vadi iz tabele obzirom na zadate vrednosti. I tako se vraćamo na tabele koje opet nastaju iskustveno.

Što se iskustva tiče, evo teme sa foruma koja je probala da ih objedni:
Akvarijumi i potrebne debljine stakla

U pokušaju da i dalje probam da izbegnem tabelu, daću tri osnovna načina za pronalaženje idealne debljine stakla.

1: Litraža

Staklo 3mm - Akvarijumi do 15 litara
Staklo 4mm - Akvarijumi do 55 litara
Staklo 6mm - Akvarijumi do 110 litara
Staklo 8mm - Akvarijumi do 220 litara
Staklo 10mm - Akvarijumi do 440 litara
Staklo 12mm - Akvarijumi do 800 litara
Itd.
Naravno, za granične vrednosti manjih akvarijumart potrebna su ojačanja, dok se za većinu akvarijuma preko 250 litara ojačanja podrzumevaju.

2. Visina vodenog stuba

Staklo 3mm - Akvarijumi visine do 20cm
Staklo 4mm - Akvarijumi visine do 30cm
Staklo 6mm - Akvarijumi visine do 40cm
Staklo 8mm - Akvarijumi visine do 50cm
Staklo 10mm - Akvarijumi visine do 60cm
Staklo 12mm - Akvarijumi visine do 70cm
itd.
U ovom slučaju se podrazumeva da dugački akvarijumi imaju ojačanja. Ona su potrebna za staklo 6mm preko 80cm dužine, za 8mm preko 100cm dužine, za staklo 10mm preko 120cm dužine, za staklo 12mm preko 140cm dužine, itd...

3. Kombinacija ova dva pravila

Pri čemu možemo lepiti od 4mm akvarijum 40x40x40 ili od 6mm 50x50x50 koji će bez problema držati vodu bez i jednog ojačanja.
Ili recimo dobiti litražu od 240 litara koja se može zalepiti od stakla 6mm ako je akvarijum lepo ojačan sa dimenzijama 120 x 40 x 50 D x V x Š

A, kome ni ovoliko podataka nije dovoljno, možemo se pozvati i na DIN (DIN Deutsches Institut für Normung) nemački nacionalni zavod za standardizaciju.
Naime, standard za akvarijume od stakla je DIN32622

DIN 32622 standard pri davanju preporučenih debljina pre svega podrazumeva da se za sklapanje koristiti brušeno, žareno staklo (ne mešati ovaj pojam sa kaljenim staklom) a za slučaj da temperaturne oscilacije na lepljenom akvarijumu nisu veće od 50 C stepeni dovoljno je da staklo bude samo obrušeno. U nadi da su stakla, koja nabavljamo kod nas na tržištu, žarena, obavezno table pre sklapanja trebamo obrusiti. A što se tiče temperaturnih oscilacija, obzirom da akvarijum stoji u grejanom stanu i da ima stalnu temperaturu, teško da ćemo dogurati do 50 C temperaturnih razlika. Laminirana stakla se po DIN-u smatraju nepodobnim zbog mogućnosti delaminacije usled nezaštićenosti laminiranog sloja.

Osim opisa stakla DIN 32622 opisuje i zateznu čvrstoću silikona kojim treba lepiti akvarijume. Samim tim svaki silikon na kome piše da je akvarijumski treba da ima oznaku da je po ovom standardu.

Evo tabele koja po DIN 32622 daje debljinu stakla za dno:

Evo tabele koja po DIN 32622 daje debljinu stakla za stranice:

Pri izboru mera za svoj akvarijum uvek možete baciti pogled na standardne dimenzije koje pravi neka od velikih svetskih kuća.
Evo recimo mera koje radi ADA.

Serija Cube Garden:
(D/Š/V)

Cube Garden Mini S (31x18x24cm, 5mm Glass)
Cube Garden Mini M (36x22x26cm, 5mm Glass)
Cube Garden Mini L (45x24x30cm, 5mm Glass)
Cube Garden 30-C (30x30x30cm, 5mm Glass)
Cube Garden 45-C (45x45x45cm, 6mm Glass)
Cube Garden 55-C (55x55x55cm, 10mm Glass)
Cube Garden 45-F (45x24x16cm, 5mm Glass)
Cube Garden 45-P (45x27x30cm, 5mm Glass)
Cube Garden 45-H (45x30x45cm, 6mm Glass)
Cube Garden 60-F (60x30x18cm, 5mm Glass)
Cube Garden 60-P (60x30x36cm, 6mm Glass)
Cube Garden 60-H(30) (60x30x45cm, 6mm Glass)
Cube Garden 60-H(45) (60x45x45cm, 6mm Glass)
Cube Garden 75-F (75x30x20cm, 6mm Glass)
Cube Garden 75-P (75x45x45cm, 8mm Glass)
Cube Garden 75-P (75x45x60cm, 10mm Glass)
Cube Garden 90-F (90x30x20cm, 6mm Glass)
Cube Garden 90-P (90x45x45cm, 10mm Glass)
Cube Garden 90-H (90x45x60cm, 10mm Glass)
Cube Garden 120-F (120x30x20cm, 6mm Glass)
Cube Garden 120-P (120x45x45cm, 12mm Glass)
Cube Garden 120-H (120x45x60cm, 12mm Glass)
Cube Garden 180-P (180x60x60cm, 15mm Glass)

Oko dna ili na dno (večita dilema)

U poslednje vreme sve je manje i manje akvarijuma koji se lepe na dno. Zbog sve veće težnje da se akvarijumi dovedu do savršenstva, lepljeni na dno gube bitku.
Naime, pri naknadnom ukrašavanju samolepljivim trakama, akvarijumi lepljeni oko dna ne daju otpor ukrašavanju, dok akvarijumi lepljeni na dno imaju veliki manu u premošćavanju dela staklo-silikon-staklo.

Ako se pitate koji akvarijum od ta dva načina lepljenja je jači, odgovor je podjednako. Podjednako ako su lepljeni kako valja i ako su postavljeni na idealno ravnu policu.
Međutim, ako nisu lepljeni kako valja ili ako su postavljeni na neravnu policu može doći do problema kod oba tipa. Na neravnoj polici, akvarijumu lepljenom na dno lakše pukne prednja strana, dok akvarijumu lepljenom oko dna ume da pukne dno ili da se razlepi. To već ne zavisi od jednog faktora i ne mora da bude pravilo.

Šta je uopšte teralo ljude da lepe akvarijume na ovaj ili onaj način akvarijume i da se još prepucavaju oko toga.
Pa, kao što svaki ciga svoga konja hvali, tako i svaki majstor za sebe tvrdi da je najprecizniji i najkvalitetniji u svom zanatu. Međutim, istina je savim daleko od toga.
U vreme (pre 2000-te) kada je izbor silikona bio jadan i kada se lepilo čim se moglo, lapljenje oko dna je bila sigurnija varijanta. Za veoma retke silikone, postojala je mogućnost da tabla pri lepljenju kada se spusi istisne sav silikon i pri tome dodirne dno. Što bi značilo da pri malo neravnoj polici akvarijum puca u najavi.
U to vreme, samo oni koji su mogli da dobave guste silikone lepili su akvarijume sistemom na dno. To je bio praktičniji i lakši način što se samog postavljanja i lepljenja trakica tiče.
Lepljenje oko dna jeste imalo problem fiksirnih traka koje smetaju pri postavljanju, ali je definitivno rešavalo problem retkog silikona. Naravno, akvarijumi lepljeni oko dna imaju i problem brze selidbe. Za njih nema mrdanja bar prvih 12h posle lepljenja, dok su akvarijumi lepljeni na dno mogli da se pomeraju već posle par sati, naravno uz malo pažnje.

Tako je bilo nekad, a sada...
Sada je na tržitu dovoljno kvalitetnih silikona i stega, zbog čega se gubi potreba za fiksirnim trakama pa je potpuno sve jedno kojim sistemom lepite akvarijum. Jedino što može presuditi u korist lepljenja oko dna je estetsko ukrašavanje samolepljivim folijama. Ono naravno nije zatupljeno u većini velikih litraža, ali za većina akvarijuma ispod 200 litara je to osnovni vid ukrašavanja, pa je lepljenje oko dna i najzastupljenije zadnjih godina.

Silikon

Spajanje stranica akvarijuma radi se silikonskim lepkom za akvarijume.
Silikoni za lepljenje akvarijuma u odnosu na ostale silikona sa tržišta imaju par prednosti. Obavezno su gusti, čime olakšavaju rad i osiguravaju kvalitet izrade; na acetatnoj su osnovi (nisu neutralni) i nisu fungicidni, dakle nemaju sredstva za suzbijanje gljivica u sebi. Uglavnom se kod nas mogu naći u dve boje, u providnoj (transparentnoj) ili crnoj varijanti. Od samog vlasnika akvarijuma zavisi koji će izabrati za sklapanje.
Zašto je bitno da silikon za sklapanje bude baš akvarijumski, a ne bilo koji sa police u radnji kada kupujete!
U slučaju da na silikonu stoji da je za akvarijume, obavezno proverite da li isti ispunjava uslove prema DIN32622 standardu.

Osnovna namena akvarijumskog silikona je da može da drži veliku težinu, što ne mora da bude uvek opšta namena silikonskih lepkova. Silikonski lepkovi u građevinarstvu uglavnom pridržavaju ili dihtuju određene predmete. U našoj zemlji, može se desiti da proizvođač silikona nije i proizvođač mase, već samo firma koja pakuje silikon u tube, a pri umešavanju već kupljene silikonske mase u istu dodaje punioce. Takav razređen silikon nije dobar za akvarijume. Uglavnom ima manju izdržljivost, loše prianja i lepi površine i redak je, što otežava lepljenje. Dakle, pri lepljenju koristite proverene silikone. Akvarijumski silikoni bi trebali da budu 100% čisti bez punioca.

Konkretno, za sklapanje ovog akvarijuma, upotrebljen je Silrub AQ, belgijskog proizvođača silikona Soudal. Naravno, svaki majstor koristi silikon koji se njemu pokazao najbolje i koji mu je lako dobavljiv i pristupačan cenom. Obzirom da silikonski lepkovi po 1 cm2 mogu da drže i do 20kg, bilo bi najbolje kada bi ste za dati silikon koji kupujete mogli da vidite tabelarno prikazane karakteristike izdržljivosti i otpornosti, ali kako to skoro nikada nije slučaj, moraćete se osloniti na iskustva starijih. Imajte na umu da čak i ako znate karakteristike datog lepka, to ne mora da znači da će on toliko i držati. Površine koje se lepe nikada nisu idealno ravne i idealno čiste, što samim tim umanjuje kvalitet držećeg sloja.

Iz karakteristika silikona (koje uglavnom nećete saznati od prodavca) možete videti i vreme potrebno za obrazovanje površinske korice pri silikoniranju (sušenju) lepka (što je za Soudal oko 7 min) i vreme za potpunu polimerizaciju lepka u sloju od 1mm (što je ovde 12h). Naravno, ova dva faktora uveliko zavise od temperature i od vlažnosti vazduha u postoriji. Što je toplije i što je veća vlažnost vazduha, silikon brže steže.
Podaci koje sam naveo važe za 20 C i za 65% v.v. Da bi silikon uopšte i krenuo da se steže, neophodna je voda iz vazduha koja učestvuje u hemijskoj reakciji samog očvrsnavanja. Obzirom na potrebnu brzinu stezanja akvarijuma, sami podesite potrebne uslove za rad.

Više o silikonima možete naći u temi:
Silikon - lepak za spajanje akvarijuma

Obrada stakla

Najidealniji slučaj pri nabavci stakla je kupovina stakla koje je se po sečenju obrađuje (brusi) na NC mašini. Ivice su idealno obrađene, pod pravim uglom i bez prslina koje bi kasnije mogle izazvati pucanje akvarijuma. Međutim, obzirom da su mašine za brušenje skupe i da ih uglavnom imaju samo veleprodaje, doći do kvalitetno obrušenog stakla diže cenu staklu za nekih 20% i zahteva dodano čekanje. Čekanje je uglavnom deo koji se ne da prebroditi, te se većina projekata sklapa na brzinu i po sistemu što pre, a onda imamo svo vreme ovog sveta da gledamo i češemo se o neobrušene ivice svoga akvarijuma. Što je akvarijum veći i potrebno staklo deblje, to se neobrišene ivice bolje vide i više zapadaju za oko.

Zašto je bolje imati obrušeno staklo nego obično isečeno bez brušenja:
1 - Nema mikroprslina na ivicama stakla koje bi eventualno olakšale pucanje akvarijuma u slučaju manje nezgode.
2 - Silikon ima idealno ravnu površinu na koju naleže, te je samim tim akvarijum sigurniji protiv odlepljivanja i curenja.
3 - Manja je mogućnost da se ozledimo i isečemo ako je staklo obrušeno.
4 - Estetika.

Naravno kada se misli na brušenje stakla, treba imati na umu da se brušenje izvodi u nulu, nikako sa oblim ili isečenim ivicama što bi te kako poremetilo dodirnu površinu mesta gde silikon treba da hvata.

E sad...

Ako ste se odlučili za jeftiniju (i bržu) varijantu, te ste nabavili ne brušeno staklo, imajte na umu da ste kod sebe kući doneli "živo staklo". Nekada su akvarijumi od staklorezaca prilično često pucali, što je bila fatalna kombinacija retkih silikona i živog stakla. Živo staklo je prepuno mikroprslina spremnih da se otvore, što je u slučaju lepljenja sa retkim silikonom dobitna kombinacija za poplavu.

Tek dobijeno staklo pre lepljenja treba pripremiti.

Potrebno je obraditi i očistiti ivice na koje će se kasnije sipati silikon. Dakle, žive ivice na koje je ultra lako iseći se treba obraditi ili vodenom šmirglom ili sitnim kamenom za brušenje. U samom postupku brušenja kamen ili šmirglu konstantno treba natapati vodom. Kako zbog hlađenja, tako i zbog sprečavanja sitne staklene prašine da leti u vazduhu oko nas.

Kod stakala koja nisu suviše umazana petrolejom posle sečenja, posle ovakve obrade u kojoj se po ivicama prospe dovoljno vode, dovoljno je krpom obrisati tu vodu što će ujedno i očistiti i staklo, te je samim tim akvarijum već spreman za lepljenje.

Kod većih zaprljanja, čišćenje ivica treba odraditi temeljno posle obrade. Po čišćenju, obrisati sve suvom krpom.

Ojačanja

Dugački akvarijumi moraju da imaju gornja glavna ojačanja zbog sprečavanja izvijanja stakla i pravljenja takozvanog "trbuha". Naravno to sve zavisi od širine i visine akvarijuma.
Ojačanja su obavezna:
za staklo 6mm ako dužina prelazi 80cm,
za staklo 8mm ako dužina prelazi 100cm,
za staklo 10mm ako dužina prelazi 120cm
za staklo 12mm ako dužine prelazi 140cm,
itd...
Ovo sve važi ako se datim staklima prave dimenzije predviđene gore navedenim pravilima, za posebne nestandardne dimenzije ova pravila ne moraju da važe.

Akvarijumu, koji prikazujemo u ovom slučaju, sa dužinom od 150cm i visinom od 50cm, za staklo od 10mm, potrebna su gornja ojačanja.
Most koji povezuje prednju i zadnju stranu ne bi bio neophodan u slučaju da je akvarijum lepljen od brušenog stakla i da akvarijum leže na idealno ravnu policu. Kako ovo nije slučaj akvarijum će osim dva glavna gornja ojačanja (širine 5cm) imati i tri mosta (širine 5cm). Jedan centralni most od 10cm u ovom slučaju bi bio i više nego dovoljan i tada bi akvarijum imao "H ojačanje". Međutim, vlasnik je zbog postavljanja kliznih lajsni za poklopce poželeo stakla sa još dve strane. Stoga nemamo jedan most od 10cm već 3 mosta od po 5cm te je ovaj akvarijum ojačan sistemom "merdevina".

Sama glavna ojačanja se kod akvarijuma koje želimo dobro da ojačamo rade od ivice do ivice bočnih strana. Pri merama uvek trebamo oduzeti po 1mm za sloj silikona. Međutim, u ovom slučaju to nije bilo neophodno obzirom da ove dimenzije može držati i staklo od 8mm bez problema. Na dužinu od 150cm, dužina gornjih ojačanja uzeta je 140cm, da bi sa strane ostao luft od po 4cm. Kroz zazor koji je ostavljen, biće mesta za kablove, grejače, creva od kanistera, itd.

Sama glavna ojačanja se lepe dan pre sklapanja akvarijuma, što ne znači da ne postoje i sistemi kada se sve može odraditi i u jednom danu ali uz prilične komplikacije oko izrade.
Stranice se obore i ojačanja se lepe na 1cm (zato što su mostovi debljine stakla 10mm) od gornje ivice pod pravim uglom sa stranom. U slučaju da su mostovi od stakla debljine 6mm ili 8mm, onda se ojačanja lepe na toj udaljenosti od ivice strana.

Samo u posebnim slučajevima ojačanja se ne lepe na stranice već preko njih. Naravno, ovo je mnogo manje sigurno ojačavanje obzirom da je silikon otporniji na istezanje nego na smicanje. Isto tako glavna ojačanja se mogu lepiti na stranice bez ostavljanja zazora za mostove pri čemu se onda mostovi lepe preko ojačanja i cele stranice, što je slučaj koji se ređe sreće i radi se samo po želji ili potrebi.

Mostovi se pri merama obavezno uzimaju za 1 do 2 mm uži od bočnih strana i pri lepljenju se taj luft (ako ga bude) popunjava silikonom.

Slika već zalepljenog glavnog ojačanja na prednju stranu.

Ojačanja dna

Donja glavna ojačanja, dodaju se kao i gornja ojačanja. Obzirom da se i ona mogu lepiti dan pre sklapanja akvarijuma (min 8h ranije što važi i za gornja ojačanja), ona se lepe za dno akvarijuma i njihova dužina može biti maksimalno koliko i dužina dna. U ovom slučaju nismo uzimali knap dužinu već je takođe uzeta dužina od 140cm. Širina može biti proizvoljna, i što šire, to je dno jače, a konstrukcija kvalitetnije drži. U ovom slučaju, i ako su donja ojačanja bila nepotrebna, ipak smo ih dodali zbog dodatne sigurnosti i bila su širine 5cm.
Donja glavna ojačanja povećavaju širinu hvata silikona kojom se donji deo akvarijuma drži za prednju stranu. Time smanjujemo mogućnost da akvarijum u tom delu popusti i procuri.

Evo kako izgledaju strane akvarijuma 12h pre lepljenja. Naslagane su jedna na drugu zbog uštede prostora u stanu.
Mogu se videti prednja i zadnja strana sa glavnim gornjim ojačanjima i na njima dno sa dva glavna donja ojačanja.
Silikon za donja ojačanja je nanesen u obliku zmije. Oko donjih ojačanja je takođe zaliven silikon da voda ne bi ulazila u prostor između dna i ojačanja što bi vremenom u tom delu uzrokovalo rast algi ili mikroorganizama koje je posle nemoguće oprati odatle.

Duplo dno

Kada smo par dana kasnije postavljali ovaj akvarijum, shvatio sam da će ova donja ojačanja i te kako biti od koristi, nasuprot razmišljanju da nisu bila potrebna.

Naime, polica na koju je trebalo da dođe akvarijum bila je užasno kriva. Imalo je mesta da se niveliše samo sa stiroporom od 3cm, mada joj ni 10cm stiropora ne bi pomoglo. Tada sam zažalio što akvarijumu nisam napravio duplo dno.

Duplo dno daje akvarijumu ogromnu čvrstinu i dozvoljava mu da izdrži punjenja na ekstremno krivim policama. Čak i ako dođe do pucanja dna zbog ekstremnih uslova, neće doći do poplave u stanu, već samo do punjenja sloja između dva dna koja su slepljena silikonom.
Za manje akvarijume duplo dno se radi pomoću tabli istih dimenzija.
Međutim, za veće tj duže akvarijume, duplo dno se radi iz kombinacije 1 dno plus 2 dela odozgo ili 2 dole plus 3 parčeta odozgo. Ima raznih kombinacija i u svim kombinacijama treba voditi računa da se ostavlja luft za silikon od po 1-2mm između stakala. Filozofija nekih majstora da u tom delu ostavljaju 5 do 10mm zazora između stakla i sve to popunjavaju silikonom pod parolom da dno treba da radi je potpuno promašena. Dno ne treba da radi. Dno treba da je fiksirano i da drži težinu celog akvarijum i strana na sebi.

Fugne u nulu

Jedan od načina da pri lepljenju akvarijuma sve ne zabrljate i da na kraju akvarijum koji je sklopljen liči na nešto je korišćenje trakica. U pitanju su samolepljive trake koje koriste moleri širine 2 do 3cm.

Sa staklo širine 10mm od slučaja do slučaja, trakice se lepe na 1-2mm širu osnovu pre samog nasipanja silikona. One pripremaju teren za perfektno odrađen akvarijum.
Evo trakica za gornje glavno ojačanje. Ostavljeno je po 1mm lufta levo i desno.

Naravno, nije najveća nauka zalepiti trakice već je najveći deo problematike kako skinuti trakice posle sipanja silikona i fugovanja.

Fugovanja je prelazak prstom preko sloja silikona na spoju dva stakla. Po nekada niste dovoljno sipali na samom spoju, pa je pre prelaska prvo potrebno dodati još malo slikona. Prstom se sve istisne u nulu prema spojevima traka, pa se trakice tek onda skidaju. U slučaju da se sav višak fugovanjem ne skine, zajedno sa trakom povućićete i dosta silikona te će se sve razmazati. Tada će sve ispasti gore nego da traku niste ni koristili.
Obavezno uz sebe imajte papiriće za brisanje ruku od viška silikona. Nikako od starih novina, već isključivo od kvalitetnijih masnih časopisa ili kakvog iskorišćenog papira od štampača. Idelani papirići su kvadrati 7x7cm.

Evo skidanja trake posle fugovanja glavnog ojačanja. U ovom slučaju, lepljenje glavnog ojačanja u nulu nije bilo potrebno obzirom da se neće videti u stalnoj postavci akvarijuma, ali je zbog teme ipak bilo potrebno slikati ovu majstoriju.

Trakice se osim za glavna ojačanja (gde mahom nisu potrebne, osim za otvorene tipove većih akvarijume) koriste i za spojeve glavnih strana. Tu su skoro uvek obavezne.

Taj glavni spoj je najotvoreniji i mora biti odrađen do perfekcije.
Evo slika trakica spremljenih za poravnjanje fugni po spajanju glavnih strana.

Redosled i princip spajanja strana

Dno se postavi na ravnu površinu ispod koje se postave novine ili bilo šta što sprečava umazivanje postolja silikonom. U našem slučaju to su bile table stirodura na kojima smo lepili.
Sa donje strane zalepe se providne široke selotejp trake koje u dužinu štrče 10-tak cantimetara. Kada se postave strane, one će se prelepiti i fiksirati ih. Po jedan levo i desno i po dve napred i nazad.

Spremni smo za sipanje silikona. Evo sistema sipanja na ojačanje. Prstom se centrira i trži pravac.

U ovome vam niko ne može pomoći da naučite dok se sami ne oprobate.
Ovo ojačanje je potom lagano spušteno i pritisnuto dok ne ostane debljina od 1mm silikona. Potom se fuguje i skidaju trakice.

Postavljanje prve strane se radi ukoso da se nebi pomerile trakice i uvukle između stakla i silkona. Potom se ispravi od spolja prema uspravnom, lepo se pritisne i podignu se trake koje će uhvatiti zadnju stranu za dno.

Evo kako izgleda sa strane u makromodu. Treba imati na umu da je dno u ovom slučaju za 22mm uže od glavne strane pa dvojica koja spuštaju stranu moraju sa obe strane ostaviti podjednako. Bitno je sve odraditi iz prve. Svako sklanjanje i pomeranje će toliko razmazati silikon da je potom potrebno čišćenje i sve se radi iz početka.
Ovo je već stvar iskustva.

Evo odnosa dna i zadnje strane kada su već postavljeni.

Obzirom da dno ne radimo u nulu jer će biti prekriveno peskom i sakriveno lajsnom sa prednje strane, nema postavljanja trakica u tom delu. Pre fugovanja celom dužinom između dna i strane, treba prvo postaviti bočnu stranu.

Postavljanje bočne strane radi se na sledeći način.
Zadnja strana se blago nagne unazad pod uglom do 30stepeni u odnosu na osnovi položaj, namaže se slikon, bočna strana se spusti donjim delom i izravna sa ivicom dna. Lepo se pritisne dole i namesti u položaj u kom će stajati. Potom se zadnja strana vrati u početnu poziciju, pri čemu se centrira sa bočnom stranom. Istisne se silikon koliko je potrebno i fugovanje može da počne.

Ukoliko je potrebno na svim slojevima se doda silikon i krene se sa fugnovanjem. Pri tome pomoćnik lagano pridržava dve strane na svom mestu. Kada se sav višak silikona zamaže ili istera, skidaju se trakice. Po skidanju trakica, presavijenim papirom se skine višak silikona sa spoljašnjeg vertikalnog spoja, prelepljuje se donja traka i na kraju postavlja ugaona stega.

Ugaona stega i trake sa dna će pomoći da se cela konstrukcija ne pomeri pri dodavanju ostale dve strane. Konstrukcija je sada stabilna i zadihovana, te se može preći na dodavanje druge bočne strane.

Ponovo imamo sličan postupak.
Sipamo silikon na spoj dna i bočne strane. Ovog puta kao oslonac služi podloga pa nema potrebe da se mlaz silikona prati prstom.

Sipamo silikon na spoj glavne i bočne strane. Zbog nemogućnosti rada levom rukom, metoda držanja pravca prstom je ovde neupotrebljiva (osim ako silikon ne sipate na bočnu stranu) te uvek pomaže slobodan stil sipanja. Evo kako to može da izgleda.
Ne treba se plašiti zbog ovakve zmije, kada se strane pritisnu sve će se izravnati i silikon će popuniti spoj.

Ovog puta ne možemo zadnju stranu da nagenmo unazad.
Da je na izradi bilo više ljudi, mogle bi se odradaiti obe bočne strane u isto vreme, a da se potom zadnja strana vrati u poziciju. U ovom slučaju moraćemo se precizno igrati i uklapati.

Bočna strana se lagano spusti na na 5mm od zadnje i na 1mm od dna (da je ne bi uhvatila donja trakica).
Lagano se poviče prema zadnjoj strani da istisne lepak do 1mm i spusti na dno.
Lepo se iscentira, zalepi se donja traka i fugovanje može da počne. Opet možemo dodati lepka ako fali i krenuti sa isterivanjem viška.

Skidamo spoljašnji sloj silikona koji je istisnut, skidamo trakice i nameštamo stegu.

Skidanje spoljašnjeg suvišnog (istisnutog) sloja silikona papirićem.

Sada na red dolazi i poslednja stranica (prednja).
Sipamo silikon svuda gde treba, stranu nageno pod uglom od 30 stepeni u odnosu na veritkalu i ubodemo je u donji deo koji je napunjen silikonom. Lagano je nagnemo prema napred dok se lepo pod pravim uglom ne spoji sa bočnim stranama.

Ovo dva čoveka rade sinhrono, na slici ispod možete videti kako izgleda kada jedan krene brže od drugog i zaglavi mu prst između strana i silikona. Ovo nije ništa strašno. Lagano se vratimo unazad, papirićima obrišemo silikon, dolijemo silikon tamo gde smo ubrljali i ponovo vratimo sve na mesto.

Kao i do sada nastavljamo posao.
Zalepimo donje trake spolja.
Dolijemo silikon ako treba.
Isfugnujemo.
Skinemo višak spoljašnjeg silikona.
Skinemo unutrašnje trake i dodajemo stege.
U našem slučaju imali smo samo 2 stege, te smo na ova dva mesta dolepili širokom trakom.

Sada kada je konstrukcija gotova, vreme je da zalepimo i mostove.
Pažljivo premerimo i spustimo mostove gde treba da stoje.
Oblepimo trake gde treba.
Sipamo silikon.

Lagano pritisnemo most na dole, pazeći na to da je glavno ojačanje još uvek sveže.
Po istiskivanju, uklanjamo višak silikona i sklanjamo trakice.

Istim postupkom odradimo sve mostove. U većini slučajeva je samo jedan most u pitanju, ali to nije uvek tako.

Isfugnujemo sve ivice lepo, poskidamo molerske trake, stavimo dodatno široke providne trake ako trebaju da drže koje staklo i akvarijum je spreman da se suši.

Posle 24h, akvarijumu skidamo stege i trake sa strane (koje ne bismo imali da smo imali 4 stege).
Akvarijum obaramo na bok i skidamo mu donje trake. Da smo akvarijum lepili na novinama, mogli bi smo sada i novine poskidati, ali se od stirodura koji smo koristili sam odlepio. Ostavimo ga na boku da se osuši još par dana.

Na uputstvu za silikon piše da se suši (silikonira tj polimerizuje) oko 2mm na 24h u sobnim uslovima. Kako držeći sloj bočne i prednje strane ima oko 12mm, to znači da bi sa svake strane silikon uhvatio, treba 3 dana sušenja.

Ovaj akvarijum je punjen 4 dana posle sklapanja i silikon ni u jednom sloju nije pokazao ni mehurić vazduha. Zbog nepoznavanja uslova vazduha na kom se akvarijum suši, slobodno ga ostavite jedno 10 dana da silikon stegne kako valja.

Zaključak

Ovim tekstom je prikazano sklapanje jednog akvarijuma dimenzija 150x53x50 (d/v/š) od stakla debljine 10mm.

Kao što je kroz tekst navedeno različiti akvarijumi imali bi različita rešenja ojačanja, lepljenja, debljine stakla i samog pristupa spajanja.

U ovom slučaju pri sklapanju nije vođeno računa u filitraciji (zbog čega se po nekada raspored ojačanja izmešta) niti o mogućnosti odlivka za kontinulanu zamenu vode.

Lepljenje manjih akvarijuma je prilično manja filozofija, dok se za lepljenje većih akvarijuma možda treba uzeti u obzir i statika ploče na kojoj će biti postavljeni.

Kod značajno većih akvarijuma sklapanje se vrši na licu mesta, tj tamo gde će akvarijum stajati za uvek. Od kada se sklope oni se više ne pomeraju, a sve u cilju što boljeg prijanjanja dna na postolje i smanjenja mogućnosti pucanja stakla pri opterećenju. U takvim slučajevima, ceo postupak sklapanja i ređanja strana može biti neuporedivo složeniji i može zahtevati iznalaženje novih do tada neprimenjivanih rešenja.

Pisac teksta ne snosi bilo kakvu odgovornost u slučaju havarija nastalih nestučnim sklapanjem akvarijuma kojima je ovaj članak bio vodilja.

Tekst osmislio i odradio:

Aleksandar Radmanovac

April 2010 god.