Nature aquarium, aquascaping stil ili izraz životne filozofije

Vojs

Od postanka akvaristike kao hobija, čovek je tražio načine da stvori što lepši i zanimljiviji ukras u svom domu, poštujući osnovne ekološke zahteve pre svega riba kao primarnih stanovnika.

Briga o bilju, javila se posle shvatanja da bilje bolje ističe lepotu riba i pozitivno utiče na njihovo ponašanje, a tek
kasnija saznanja o ekologiji akvarijuma i funkcionisanju nekih nevidljivih procesa, postavila su biljke na nivo ravan ribama. Shvatanje same lepote biljaka i otkrivanje tajni njihovog uzgajanja, sedamdesetih i osamdesetih godina dovodi i do stvaranja kruga akvarista koji biljkama posvećuju veliku pažnju. Ovo dovodi i do razvoja prvih stilova uređenja biljnih akvarijuma i do uvođenja određenih pravila koja diktiraju stilovi. Tako se osamdesetih javljaju holandski akvarijumi, a razne varijacije na temu holandskih akvarijuma danas se mogu videti kroz New Dutch stil ili Francuski stil.

Međutim ništa nije više uticalo na biljnu akvaristku od Nature stila, razvijenog početkom devedesetih u Japanu, od strane sada slavnog Takaši Amana. Od njegove pojave javlja se i poseban hobi, sada i umetnost Aquascaping, koji se temelji pre svega na naučnim saznanjima vezanih za fiziologiju bilja, hemiju i još mnoge oblasti, a sve u cilju razumevanja ekoloških procesa koji se odvijaju u akvarijumu. Naravno sva ova saznanja su neophodna i za ostale grane akvaristike, ali ono što izdvaja ovaj stil jeste da se sve to primenjuje zarad stvaranja predivnih vodenih pejzaža, koji moraju izgledati prirodno.

Upravo ta osnovna karakteristika Nature stila – prirodnost je ono što ga je toliko i proslavilo. Nature akvarijumi, za
razliku od holandskih su spontani, dinamični, živi, dugoročni, jedinstveni i nikad isti kao pre. Naravno, kao i holandski stil i Nature ima svoja pravila, koja su dosta precizna, a nastala su iz starih pravila po kojima se postavljaju i održavaju Japanski vrtovi.

Ova pravila definišu i više podstilova od kojih je najpoznatiji svakako Iwagumi sa svojim podvrstama Sanzon, Taki, Hashi, i dosta dodatnih varijacija koji određuju raspored kamenja, koje je i osnova za Iwagumi.

Takođe popularan je i Ryouboku, koji se oslanja na pravila japanskih vrtova vezanih za raspored drveta i panjeva. Drvo je osnova za Ryouboku, a najčešće se raspoređuje unakrsno, a često se usmerava ka prednjem staklu ili viri iz vode, što akvarijumu daje neverovatan osećaj dubine i dinamike.

Nature zadržava sva osnovna pravila likovne umetnosti, koja se takođe primenjuju i u Dutch stilu, na primer pravila zlatnog preseka, centralne tačke, konveksne i konkavne postavke. Ali se oslanjanjem na osnovna pravila Japanskih vrtova stvaraju neke dodatne estetske vrednosti prijatnije za oko. Jako bitna stvar koja razlikuje Nature od Dutch stila jeste i manja raznolikost boja. Nature dozvoljava kombinacije zelene, crvene, zlatne i drugih boja, ali na spontan i nenametljiv način, dok Dutch akvarijumi, sa namernim isticanjem kontrasta raznih boja, od svetlo zelene do tamno ljubičaste, često liče na novogodišnju jelku, a ne retko deluju kao kič. Naravno prirodnost nije princip koji se poštuje u Dutch stilu, dok je za Nature ona glavno pravilo i sama svrha.

Kao što je gore napomenuto, prirodnost je ne samo pravilo već i svrha Nature akvarijuma. Priroda je glavna motivacija i glavna inspiracija, a sva druga pravila u uređenju služe samo za isticanje osnovnih lepota prirodnog podvodnog pejzaža. Često, međutim, ovo dovodi i do nekih krajnosti, tipa imitacije prirodnih lepota, tako da neki akvarskejperi, vođeni ovakvim tumačanjem stila idu u krajnosti imitirajući, vodopade, brda, doline, kanjone, usamljeno drveće i slično. Sve ovo je dovelo i do stvaranja novih stilova kao što je Hong-Kong stil i ostale Kineske forme. Međutim kako navodi i sam Amano, Nature stil ne treba koristiti za imitiranje prirodnih lepota. Prirodu treba posmatrati, osluškivati, razumeti i koristiti je kao inspiraciju za poseban umetnički izraz koji se može stvoriti u staklenom sudu.

A da bi došli do tog umetničkog izraza moramo shvatiti sve ekološke procese, od metabolizma bakterije i efekta koji daje jedan kamen do svih ciklusa koji se odvijaju u jednom Nature akvarijumu koji oduzima dah. A baš zbog shvatanja tih principa Nature stil i oduzima dah.

Kad to shvatimo onda odjedanput mešanje više vrsta biljaka u tepihu više ne bode oči ili mahovina koja se nadvija iznad Cryptocoryne više ne deluje preteće ili Nymphaea lotus iznad Anubias nana više ne pravi za nanu opasnu senku, a isprepletane Rotale nanjenshan i green više ne deluju neuredno. A i zašto bi kad sve to deluje tako živo i spontano.

Naravno sve ovo ne znači da treba pustiti Nature da se pretvori u nepreglednu džunglu, naprotiv održavanje Natura je jako složen i komplikovan proces. Ali u tom održavanju se mora naći mera između spontane džungle i Dutch stila gde je sve pod konac. Mera za održavanje Nature akvarijuma, se takođe mora naći u prirodi i u njenoj predivnoj nesavršenosti.

I time bez mnogo zalaženja u samu tehniku postavke i održavanja dolazimo i do same svrhe ovog teksta. Veličina Nature stila je u poštovanju prirodnih principa, a činjenica da nas Nature akvarijum svakodnevno podseća na te drevne principe, i uči nas novim, mogu ga definisati kao filozofiju života.

Izvori:

- www.ifnet.or.jp

- www.aisf.or.jp

- www.adana.co.jp

- www.kapa-at-netruner.net –Intervju sa Takaši Amanom, 13.02.1997.

Fotografije:

- www.adaero.com

- www.adana.co.jp

U tekstu su korišćene neke neobrađene fotografije iz ADA galerije u Nigati.