U Nature konceptu, CO2 se dodaje u akvarijumsku vodu da bi pospešio fotosintezu vodenih biljaka. Kada proces fotosinteze krene, nivo rastvorenog CO2 u vodi pada, pa samim time se pojavljuje i potreba za njegovim naknadnim dodavanjem. Pod jakim svetlom, proces fotosinteze je naročito ubrzan, ali sa potrošnjom rastvorenog CO2, usporava se i na kraju prestaje.

Ako bi u ovoj tački procesa izvršili merenje pH vrednosti akvarijumske vode, ono bi pokazalo priličnu alkalnost. Ovaj princip bi izgledao potpuno drugačije ukoliko bi mala biljna masa bila posadjena u velikom akvarijumu; medjutim u slučaju Nature koncepta, kada se velika količina akvarijumskih biljka gusto sadi u akvarijumu, dodavanje CO2 se nameće kao esencijalni preduslov za pravilan razvoj i rast biljaka.

Biljke koje preferiraju jako osvetljenje, kao na primer Riccia i monopodijalne biljke generalno, neće imati potpun razvoj ukoliko im se ne obezbedi obilje svetla i adekvatano doziranje CO2. U ovom tekstu, biće reči o načinu uzgoja biljaka koje zahtevaju jako osvetljenje, kao i o potrebnoj količini CO2 koji se dozira u akvarijumsku vodu.


Pod jakim osvetljenjem, biljke kojima ovaj nivo svetla odgovara, vršiće snažnu fotosintezu i njihov rast će biti relativno brz. Medju biljkama koje se često koriste pri formiranju Nature akvarijuma, većina monopodijalnih biljaka, kao i Riccia, Glossostigma, Eleocharis parvula ili Echinodorus tenellus pripadaju navedenoj kategoriji biljaka. S druge strane, nivo fotosinteze je niži kod biljaka koje rastu u senci i one pokazuju tendenciju usporenog rasta. Ovoj kategoriji pripadaju mahovine, paprati i razne vrste Cryptocoryne-a. Navedene biljke se mogu saditi u senci grana, kamenja ili visokih biljaka, za razliku od biljaka koje zahtevaju jako svetlo kojima su potrebni delovi akvarijuma u kojima mogu uživati pod direktnim i jakim osvetljenjem.

Jednom kada je sadjenje biljaka gotovo, a akvarijum napunjen vodom i postavljeno osvetljenje iznad njega, pravi je trenutak da se započne i sa dodavanjem CO2. Biljke koje zahtevaju jako osvetljenje, vršiće pojačanu apsorpciju CO2 tokom fotosinteze, pa se time nameće i potreba za donekle povećanim nivoom rastvorenog CO2 na samom startu. Da bi ste biljkama obezbedili snažnu fotosintezu, a kao nagradu dobili brz i zdrav razvoj biljaka, treba se držati načelnog pravila koncetracije CO2 od 20 mg/l akvarijumske vode. Iako danas postoje razni reagensi za odredjivanje koncetracije CO2 postoji lakši i jednostavniji način: merenjem pH vrednosti vode periodično tokom dana. Kao što je i pomenuto ranije, prilikom fotosinteze koncetracija rastvorenog CO2 u vodi pada, pH vrednost raste, a voda postaje blago alkalna. S druge strane, dodavanjem CO2 u akvarijumsku vodu, pH počinje da pada, samim tim sredina postaje kisela. Zahvaljujući prirodi ovih procesa koja utiče na variranje pH vrednosti vode, možemo na jednostavan način i izvući zaključak o koncetraciji rastvorenog CO2.

U Nature akvarijumu, potrebno je vršiti aeraciju vode tokom noći iz razloga sprečavanja hipoksije (nedostatak kiseonika). U slučaju vode iz vodovodne mreže koju ja koristim ( pH 7.2 do 7.6 ), pH vrednost u toku noći generalno osciluje izmedju neutralne i donekle alkalne; sa početkom fotoperioda instaliranog osvetljenja počine se i sa dodavanjem CO2. Fotosinteza vodenih biljaka naročito postaje izražena nakon 4-5 časova od trenutka uključenja rasvete. Ako se merenje pH vrednosti akvarijumske vode pokaže vrednost koja je za 0.4 do 0.8 manja od vrednosti koju smo izmerili pre uključivanja osvetljenja (u našem slučaju pH vrednost je oko 6.8) možemo izvući zaključak da je količina CO2 koji dodajemo adekvatna potrebama našeg akvarijuma. U skladu sa ovim, možete koristiti rastvore reagenasa, pH-metre ili čak reagense koje menjaju boju u zavisnosti od koncetracije CO2 da bi ste odredili i podesili potrebnu količinu CO2 koji dodajete u akvarijumsku vodu, koristeći brojač mehurića na vašoj aparaturi kao referentnu osnovu. Kada je količina CO2 koji dodajete adekvatna, Riccia će tokom fotosinteze proizvoditi mehuriće kiseonika na vrhu svojih listova, dok će kod monopodijalnih biljaka proizvodnja kiseonika biti posebno obilato izražena. Ovi mehurići kiseonika koji se stvaraju na listovima vodenih biljaka dokaz su snažne fotosinteze koja se odvija upravo pred vašim očima.

Budući da biljke koje preferiraju jako osvetljenje, generalno brzo rastu, učestalo trimovanje se nameće kao neophodnost. Monopodijalne biljke je moguće formirati u prelepe žbunove jedino trimovanjem, takodje je naročito važno trimovanje Riccia-je i to već u ranoj fazi razvoja biljke, jer će ova biljka sa pojačanom fotosintezom i stvaranjem mnoštva mehurića kiseonika na površini svojih listova, vrlo brzo završiti na površini vode. Kod akvarijuma koji su naseljeni biljkama kojima odgovara povećani nivo osvetljenja, posebna pažnja se mora posvetiti količini CO2 koji se dodaje nakon trimovanja biljaka.

Kada se biljna masa u akvarijumu trimovanjem biljaka smanji, i nivo fotosinteze, koji od te mase zavisi, se takodje smanuje. Iako je količina CO2 koji se dodaje pre smanjenja biljne mase bila odgovarajuća, nakon trimovanja biljaka se može pokazati kao preterana i neadekvatna. Kada se tako nešto dogodi potrebno je nivo rastvorenog CO2 u vodi prilagoditi novonastalim potrebama biljaka u vašem akvarijumu. Kako biljke nastavljaju sa svojim rastom, tako i nivo CO2 treba postepeno povećavati u skladu sa njihovim potrebama i one će opet formirati prelepe guste žbunove.

Tekst je preuzet iz Tropical Fish Hobbyst Magazine

www.tfhmagazine.com