Aquascaping Principals
by Birgit and Wolfgang
Izraz akvascaping zadnjih godina postaje sve poznatiji. Takashi Amano, majstor iz Japana je u akvaristiku, pomoću svojih knjiga, uveo sasvim novi stil. Današnjim ciljem akvarista nije više samo akvarijum samo sa posađenim biljem i nešto lepog kamenja i/ili drva.
Aquascaping je uvažavana umetnost.
Ovaj tekst se zasniva na Prirodnom Akvarijumu (Nature Aquarium). Za kakav tip Prirodnog Akvarijuma ćete se odlučiti je stvar Vašeg ličnog izbora. Prelepe Japanske akvascene se sviđaju mnogim, ali malo ko je u stanju da to sam napravi. To, da li Prirodan Akvarijum možete imati ili ne, nije pitanje iskustva. Održavanje Prirodnog Akvarijuma nije mnogo teže od održavanja ostalih „normalnih“ akvarijuma. Glavna razlika je u pažljivom izboru bilja i drugih dopuna izgledu. Ali, većina ljudi nema dovoljno samopouzdanja da pokuša na tom polju. Ovaj tekst bi Vam trebao pomoći sa nekoliko saveta. Samo budite vođeni osnovnim pravilima i dosegnućete cilj.
Prirodan Akvarijum Amana je često pogrešno shvaćen. Ciljem Prirodnog Akvarijuma nije pokušaj kopiranja prirodnog staništa ili biotopa, već stvaranje podvodnih scena, pejsaža, koji su viđeni u svakidašnjoj prirodi, a ne pod vodom.
Većina pokušava da kopira Amanove akvarijume, ali uskoro saznaje da se ne može kopirati nešto, što je živo. Ali, i tako je dobro prvo krenuti sa kopiranjem akvascene, koja Vam se sviđa. To je dobro iz tog razloga, što automatski upotrebite odgovarajuće biljke, kamenje postavite na odgovrajuća mesta, a isto tako napravite slobodan prostor, koji daje vašem akvarijumu na dubini.
Vremenom se postepeno iskristalizuje lični stil, a Vaš akvarijum će Vam se sviđati više, nego taj, koji ste nekada pokušali da kopirate. Kasije ćete počinjati vaše nove ideje sećanjem na scene koje ste nekada videli i sviđale su Vam se. To može biti samo grupacija kamenja u šumama, ili velika pukotina u drvetu. Svakome se sviđa nešto drugo i tako će izabrati drugu scenu i napravi svoj lični stil...
U Prirodnom Akvarijumu su biljke i ribe glavnim elementima akvarijuma. Osiguravanjem najboljih uslova za rast biljaka, obično osigurate i najbolje uslove za ribe. Dok biljke imaju sve što im treba – rastu i tada prave najbolje uslove za vaše ribe. Biljke iz vode koriste višak hrane, od koje nastaju azotna jedinjenja i produkuju kiseonik, koji je neophodan za život riba.
Tako da, još jednom, ovaj tekst bi Vam trebao pomoći napraviti lepe akvascene, viđene u knjigama ili na internetu, za koje niste mislili da ih možete napraviti.
Pa imamo elemente:
1. Fantazija Fantazija je pri stvaranju akvascene najbitnija.
U mislima stvorite slike svih dostupnih biljaka i drugih dopuna (kamenje, drvo) i probate da ih kombinujete na razne načine. Ako Vam to odmah i ne uspe, krenite sa kopiranjem akvarijuma, koji Vam se sviđa. Vremenom ćete biti mnogo uspešniji u stvaranju slika u glavi. Kada to uradite prelazite na izbor pozadine.
2. Pozadina Postoje razni tipovi pozadina. Neko koristi koru drveta, drvo, samolepljivu foliju. Nema veze sa akvascenom koju planirate da napravite. Naravno, pozadinu koristite samo ukoliko akvarijum ne stoji u centru prostorije. Jako je neprirodno videti pozadinu sa cevima i opremom. Ukoliko se odlučite na bojanje pozadine ili samolepljive folije, najbolje su plava i crna. Tim bojama se dobija dobar kontrast a time se omogućava fokusiranje na sam sadržaj akvarijuma. Nećete valjda da ljudi gledaju na vaš akvarijum samo zbog crvene ili roze pozadine!?
3. Supstrat (Podloga) Ukoliko izaberete roze, plavu ili svetlo zelenu podlogu, teško da će Vaš akvarijum izgledati prirodno. Najbolje se odlučite za braon, sivu ili crnu podlogu. Pošto postoji više tipova podloga, u kojima biljke različito rastu (bolje ili gore), pitanje koji koristiti je najbolje postaviti na forumu.
4. Izbor oblika buduće šeme rasporeda Postoji nekoliko tipova kompozicija:
Konkavna kompozicija (visoka po stranama a niska u sredini)
Konveksna kompozicija (suprotno prošloj, niska po stranama a visoka u sredini)
Kao što vidite, konveksnost ne mora da bude napravljena isključivo biljkama.
Dijagonalana (trouglasta) kompozicija
Pravougaona kompozicija (visoka svuda).
To je jedina kompozicija koju treba izbegavati! Ne stvara oblasti slobodnog prostora potrebnog za iluziju gomilice. Tako da se ponekad sa manje dobija više.
5. Izbor dopuna
Akvaristi često dugo traže perfektan kamen ili komad drveta. Onda ga stave u akvarijum i... to im ne izgleda kao što su hteli!
Ukoliko pravite kompoziciju od kamenja, jako je bitno koristiti različite veličine istog tipa kamenja. Jedan lep, ali sam kamen će u akvarijumu uvek izgledati veštački. Ali ako stavite dva ili više kamena, dobija se tačno to što se najčešće viđa u prirodi. Da, da, u prirodi postoji i Ayers-ov kamen, ali ni taj baš ne liči prirodno (izvinite Australijanci, nije bila namera da vređam).
Kada nađete kamenje i drvo, stavite ga u akvarijum u obliku trougla (ako su najmanje tri u pitanju). Najveći (ako je dovoljno velik) je obično osnovna centralna tačka, tako da pažljivo birajte mesto gde čete ga staviti.
Nikad ne koristite različite tipove kamenja ili drveta! Možete sakupiti i to najružnije kamenje, pod uslovom da su istog tipa. Samo ih lepo poslažite u grupu, sigurno će izgledati mnogo lepo.
6. Biranje osnovne centralne tačke
Za stvaranje smirujuće akvascene, potrebno je da stvorite jednu ili najviše dve centralne tačke. To je najčešće nešto šta privlači pažnju (pogled). Može da bude kamen, drvo ili lepa biljka (grupa biljaka). Sada dolazi na red zlatna proporcija.
Sigurno ste probali da postavite najlepšu biljku u centar akvarijuma! Ali to nije izgledalo baš dobro, zar ne? To je zato što, kada imate simetričnu akvascenu Vaše oči imaju sklonost da se kreću sa leva na desno i napred pa nazad... To Vam je kao da u akvarijum gledate kao na sat. Tako nećete dobiti smirujuću, opuštajuću atmosferu.
Grčki filozofi i matematičari su još davno otkrili da je za oko najprijatniji odnos 1 : 1,618. Heh?
Malo da pojasnimo stvar. Ako pravite kafu i jedan deo mleka pomešate s 5 delova kafe (samo pretpostavljamo) dobijamo odnos 1 : 5.
Tako da, ako hoćete da napravite centralnu tačku, podelite akvaijum na dva dela. U odnosu 1 : 1,618.
Kako? Jednostavno. Izmerite dužinu akvarijuma i podelite je sa 2,618. Broj koji je rezultat uzmite za dužinu koju izmerite sa jednog kraja akvarijuma. Obeležite to mesto. Ostatak je 1,618. Obeleženo mesto je za Vaš specijalni „glavni elemenat“, centralna tačka (fokusna tačka) ili kako god da ga nazovemo.
Nije preporučljivo imati dve centralne tačke u malom akvarijumu (ispod 240 L). I nikad nepokušavajte praviti više od dve centralne tačke.
7. Prvi plan, Sredina, Pozadina. Za dobijanje dubine u Vašem akvarijumu je jako bitno koristiti niskorastuće biljke. Visoke biljke u akvarijumu nisu neophodne. Njihovu ulogu mogu da vrše, naprimer brdašca, kamenje ili komadi drva (obrasli niskim biljkama).
Ako nemate kamenje, drva ili brdašca (terase), onda Vam je u pozadini potrebno visoko bilje.
Amano često u prvom planu koristi biljke
riccia fluitans i
glossostigma elatinoides. Dok glossostigma može biti ozbiljnim izazovom – ponekad i za iskusnog akvaristum riccia je prilično jednostavna za gajenje. To je plivajuća biljka, kojoj je potrebno samo malo nege.
Eleocharis je takođe jedna od biljaka koja se koristi u prvom planu.
Napomena: Glossostigma i Eleocharis nemojte da sadite tako kao što se prodaju. Podelite ih do manjih svezaka i posadite odvojeno. Tako obezbeđujete njihov brži napredak i smanjujete mogućnost truljenja biljke.
8. Redosled sadnje Prvo posadite (ili napravite, postavite) centralnu tačku. Onda sadite niskorastuće, pa srednje i na kraju visokorastuće biljke.
Uvek sadite što gušće.
Pogotovo stablasto bilje je pogodno za oblikovanje akvascene. Mnogo sitnolisnih vrsta, kao naprimer: micranthemum micranthemoides, micranthemum umbrosum, mayaca sellowiana ili rotala indica, mogu biti lako oblikovane. Zato moraju da se sade jako blizu. Uzmite dva ili tri stabaoca i posadite ih pincetom. Onda na otprilike 2,5 cm naredna dve – tri stabaoca itd. Što gušće posadite biljke u akvarijumu to će brže akvarijum da se popuni.
Uglavnom u početku je poželjno skraćivati i ukorenjivati vršne delove biljaka i izdanke starijih biljaka, pri čemu ostavljate ukorenjene delove biljke netaknute (nevadite ih iz podloge).Tako se brže namnože biljke. Ukorenjeni delovi ubrzo puštaju nove izdanke.
9. Listovi Biljaka i boja Uvek se preporučuje koristiti biljke različitih listova i/ili boje. Tako se bolje stvara dubina i prirodnost. Ako vaš akvarijum nije dovoljno velik (ispod 240 L) pogodno je koristiti biljke sa sitnijim lišćem. Tako će akvarijum izgledati mnogo većim nego što jeste.
Uglavnom crvene biljke stvaraju najviše kontrasta u akvarijumu. Ali budite pažljivi. Ako koristite jednu crvenu biljku, ona će imati ulogu centralne tačke. Ako ste se već odlučili da kamen ili drvo (ili nešto drugo) bude centralna tačka, ta crvena biljka će donositi dodatno opterećenje i oči će lutati od jedne centralne tačke do druge.
10. Ribe Ribe ne morate da stavljate odmah na početku. Akvarijum može savim lepo funkcionisati i bez riba. Bolje je staviti jato manjih riba nego manje velikih riba. Jato razbora ili tetri će dati iluziju da Vaš akvarijum izgleda veći nego što jeste (uglavnom na slikama – što je važno za one koji hoće da se takmiče).
Birajte ribe koje Vašu akvascenu neće narušavati. Mnogo vrsta ima sklonost da čačka podlogu – to uopšte nije poželjno za sitne biljke u prvom planu.
Takođe, nemojte zaboraviti, da se većina riba prodaju kao jako male i brzo mogu da prerastu Vaš akvarijum. To uopšte nije dobro za akvascaping, a ni za same ribe. Tako da dobro proverite (pitajte) pre nego kupite neku ribu. Još je bolje pitati na internetu, jer je u interesu prodavaca prodati ribu! Ako kupite malu ribu, ne znači da od nje neće postati čitava „ajkula“.
11. Briga Samo „osnivanje“ akvascene je jedna stvar, ali održavanje i briga za nju, njeno prolepšavanje je druga stvar. Samo pravilno skraćivanje biljaka i zamena vode prema odgovarajućem odnosu životinja/svetla/CO2 će Vam omogućiti cilj. Ponekad, kada bilje jako raste akvascena ne odgovara Vašim provobitnim predstavama, je potrebno presaditi ili zameniti neke grupe bilja.
Preuzeto sa:
http://www.aquabotanic.com/aquascapingprincipals.htmlTekst preveo i adaptirao: Kaboom
Meni
