Proizvođač za CO2 (sistem šećer i kvasac)
Uvod
Kao što je poznato, urediti biljni akvarijum sa nežnijim vrstama biljaka bez dodavanja ugljen dioksida, gotovo je nemoguće. Osim dodavanja ugljen dioksida iz boza pod pritiskom sa manometarskom grupom ili pomoću nekog drugog kupovnog rešenja dizajniranog za akvaristiku, uvek se kod početnika javlja pitanje: može li to nekako jeftinije?
Kako stvari stoje, obzirom na cenu točenog ugljen-dioksida, najjeftinije rešenje je definitivno kupiti livenu bocu za CO2 sa manometarskom grupom i ugljen-dioksid dodavati na taj način.
Međutim, ovaj pristup imao kao kament spoticanja ne baš tako malu cenu početnog ulaganja. Naime, početnici u biljnoj akvaristici koji bi da se okušaju sa malo nežnijim biljem, definitivno nemaju želju da za akvarijum od nekih 30-tak litara, čisto probe radi, odmah na početku potroše par stotina evra na sistem za dodavanje CO2. Pod parolom "šta ako mi se ovo ne svidi kasnije" se završava svako razmišljenje o trošenju novca u tom smeru.
Da bi smo uspešno prebrodili početnu nesigurnost i kroz korišćenje CO2 došli do saznanja svih njegovih blagodeti i na kraju se u kasnijoj fazi ipak odlučili za kupovinu dobrog i praktičnog sistema, postoji način da se ovaj prvi korak sa velikim investicijama zaobiđe.
Na našu sreću, postoji prirodan proces koji se zove alkoholno vrenje koji je ljudima poznat milenijumima unazad i pomoću kog su akvaristi na dovitljiv način došli do rešenja za svoje mezimce. U samom procesu alkoholnog vrenja glavni produkt reakcije mikroorganizama sa šećerom je alkohol dok je sporedni proizvod ugljen-dioksid koji iz sistema odlazi u obliku gasa. Ako je pekarska industrija mogla da iskoristi gasoviti CO2 za narastanje testa, zašto i akvaristi ne bi iskoristili taj CO2 za svoje biljke.
Ovim tekstom će ukratko biti opisan postupak pravljenja generatora ili ti po srpski proizvođača za CO2 sistemom šećer i kvasac.
Potrebne stvari
- PET Boca od 2l (preporučljivo je da bude neprovidna, recimo od piva jer je tamnija i kroz nju se neće videti sadržaj boce)
- Mala providna PET boca od 0,3 ili 0,5 l (to su standardne boce za pijaću vodu)
- Silikonsko creva koje se koristi za vazdušne pume, par metara.
- Nepovratni ventil za vazduh koji se koristi za vazdušne pumpe prilikom aeracije
- Eventualno, mala slavina za vazdušne pumpe
(Od alata je potrebna bušilica i burgije 4-5 mm u zavisnosti od debljine creva koje se koristi)
Kada se na kraju sve spoji, treba nekako ovako da ispadne:
Velika boca predstavlja generator, i ona je srce celog sistema.
Što se male boce tiče, ona i ne mora da bude u sistemu, ali je i te kako korisna ako postoji. Ona služi kao brojač mehura CO2 koji izlazi, potrebna je u slučaju da ne možemo u akvarijumu da vidimo izlazi li CO2 i koliko, po njoj proveravamo kada je došlo vreme da se smesa zameni, itd.
Umesto male boce koja bi nam merila protok CO2 možemo koristiti i bočicu za infuzije ali to ovim tekstom neće biti opisano.
Jedna od bitnijih uloga manje boce je filtriranja gasa koji izlazi iz generatora i sigurnosna uloga kao puferska posuda u slučaju obaranja velike flaše. Ovo ćemo detaljnije objasniti kasnije kroz tekst.
Evo kako ćemo sve to sklopiti:
Na zatvaraču od velike boce se bušilicom izbuši rupa malo manjeg prečnika od debljine silikonskog creva koje imamo. Kroz tu rupu se crevo provuče tako da u bocu uđe svega par centimetara.
Drugi kraj tog creva ide u zatvarač na maloj boci i prolazeći kroz njega ide skoro do dna male boce. Kako je mala boca do pola napunjena običnom vodom, ovo crevo je potopljeno u vodu i na dnu lagano daje mehure CO2 po čemu možemo zaključiti ide li gas ili ne.
Zatvarač male boce ima dve rupe (koje su takođe malo tanje od prečnika silikonskog creva, u ovom slučaju korišćena je burgiju od 5mm).
Kroz drugu rupu na zatvaraču male boce provučemo drugo crevo koje u bocu ulazi svega par centimetara. Bitno je samo da duže crevo bude zaronjeno u vodu, a da voda ne dolazi do kraćeg creva.
Na izlaznom crevu iz male boce se postavi nepovratni ventil i iz njega crevo vodi CO2 prema akvarijumu tj prema rastvaraču za ugljen-dioksid.
U velikoj boci (proizvođaču) se stavlja smeša za proizvodnju CO2 koja će biti opisana u daljem tekstu.
Sistem izgleda mnogo prostije u slučaju da ne želite malu sigurnosnu bocu.
Ceo sistem se sastoji smo iz jedne boce i nepovratnog ventila.
Sadržaj samog generatora:
Šećer + voda + kvasac + soda bikarbona(nije neophodna)
Sam odnos komponenti je sledeći.
Sve ukupno rastvora treba da bude do 10cm od vrha boce, tako da vodu proizvoljno dopunite dok ne dođe do željenog nivoa. Voda treba da bude mlaka, kao za tuširanje ili malo toplija, da bi se sve komponente dobro rastvorile u njoj. Pri rastvaranju šećera u vodi (endotermna reakcija) smanjuje se temperatura cele smeše. Poželjno je da kvasci ostanu u mlakoj a ne u hladnoj vodi kada trebaju da počnu da rade.
U flašu sipate oko 500g (300-600g) sitnog šećera pomoću levka, i dolijete mlaku vodu na 10cm od vrha flaše. U sledećih par mitnuta, flašu treba izmućkati dok se šećer ne rastvori. Potom se doda (u komadićima) 1/8 kockice svežeg pekarskog kvasca od 50g i samo se jednom izmućka. Kvasac će se ubrzo sam rastvoriti. Viđao sam kolege koje smešu prave blenderom, ali je to potpuno nepotrebno mučenje koje zahteva previše čišćenja za sobom.
Svrha komponenti koje se sipaju:
- Šećer. Što ga više stavite, smeša će duže raditi. Ali ne u nedogled. 200g će duže raditi od 100g, ali u jednom trenutku dodavanje više šećera neće imati pozitivan uticaj na vek trajanja smeše. Mora se paziti da je sav šećer u flaši dobro rastvoren pre dodavanja kvasca, jer se lako desi da šećer padne na dno i stvrdne se na dnu flaše. Takav šećer, kvasci neće iskoristiti. Jednom kada se dobro rastvori u flaši, sam neće moći da iskristališe na dnu flaše. Samo vrenje koje se odigrava unutar boce će u jednom trenutku stvoriti kritičnu količinu alkohola koji će ubiti kvasce u boci i tada prestaje nastajanje ugljen dioksida. To je trenutak kada pravimo novi smešu. Sve se prosipa i krećemo iz početka.
Uglavnom se u bocu od 2 litra stavlja do 500g šećera, dok se u balonče od 5 litara stavlja do 1 kg šećera, veće količine ne daju duži rad smeši, pa i nema svrhe stavljati ga više od toga. Sve zavisi od tipa kvasca koji kupujete i od količine kvasca koju stavljate u bocu. Posle par napravljenih smeša, stiče se odokativni utisak o radu ovakvog sistema i o kvantitativnom spravljanju.
- Kvasac. Što ga više stavite, CO2 će izlaziti brže, ali će zato i kvasci brže potrošiti šećer, pa će ceo sistem kraće vremena raditi.
Recimo 1/4 male kockice svežeg kvasca daje oko 2 do 3 mehura u sekundi . Mada je sve to metoda probe i greške. Ono što će se dešavati u našoj flaši je izrokovano od mnogo faktora. Kako od kvaliteta i količine kvasca koji stavljamo, tako i do temperature na kojoj će flaša stajati. Viša temperatura ubrzava vrenje, pa zato recimo u letnjim mesecima kada flaša stoji na toplijem vazduhu, ona proizvodi više CO2 i samim tim smeša traje kraće, dok u zimskim mesecima traje duže. Sve zavisi od naše umešnosti. Viđao sam kolege akvariste koji flašu drže u spoljašnjem stakleno filteru, tako da flaša uvek ima istu temperaturu, ili da je drže na haubi iznad neonki gde je toplo. Takođe, boca se može držati kod mehaničkih prigušnica od haube. U nekim slučajevima, akvaristi koji koriste T8 ili MH rasvetu izmeštaju mehaničke prigušnice u policu, pa boca može stajati u polici blizu njih. Sve zavisi od konkretnog slučaja, mada uvek treba birati estetski najprihvatljivije rešenje.
U slučaju da se desi da kupite loš kvasac, može se desiti da smeša jednostavno ne počne da radi i da daje CO2 ni posle par sati. U slučaju da ne počne ni posle 8 sati, u propalu smešu se može dodati nov kvasac i sve će normalno proradiri. Nije preporučljivo da ako smeša ne proradi posle sat dva, dodamo još kvasca. Ako je kvasac dobar, a samo je kasnio sa početkom, nova smeša koju smo napravili, zbog velike količine kvasca u sebi, davaće ogromne količine CO2 koje veoma lako mogu izazvati havariju u akvarijumu. U slučaju da ste nestrpljivi, tada sve treba prosuti napolje i praviti novu smešu sa novim, ispravnim, kvascem i sa malo toplijom vodom na početku.
Osim svežeg kvasca, mogu se koristiti i razni drugi kvasci, recimo instant kvasac iz kesice. Sve zavisi od mogućnosti nabavke istog i od želje za eksperimentisanjem i istraživanjem. Pisac ovog teksta je uglavnom koristio svež pekarski kvasac BUDAFOK - Lesaffre Magyarorszag Kft. iz Mađarske koji je radio OK. Bilo je i par pokušaja sa svežim kvascem Vrenje - KVASAC d.o.o. Harvatska, koji se nije pokazao upotrebljivim za CO2 reaktor u akvarističe svrhe. I jedan i drugi se mogu naći po većini marketa Srbije i pakovani su u žutim pakovanjima od po 50g. Pažljivo koji kupujete.
Budite strpljivi, sistemu obično treba 20 do 30 min da krene. Što je voda toplija, to će brže krenuti i intezivnije raditi. Samim tim će i smeša kraće raditi jer će nastvaiti da radi velikim intenzitetom. Dakle, trudite se da ne stavite pretoplu vodu na početku smeše. Bolje je sa mlakom, koju će samo rastvaranje šećera dovoljno ohladiti da potom krene sa umerenim radom sistema.
Prvih par dana sistem radi najintenzivnije. Potom usporava, da bi na kraju potpuno stao. Treba biti oprezan da na samom početku rada smeše ne predoziramo CO2 u akvarijumu. Zato je preporučljivo stvaljati manje količine kvasca. Recimo između 1/8 i 1/4 u bocama do 2 litra, a oko 1/2 ako smešu pravimo u balončetu od 5 ili 6 litara. (Koje se koristi za jača doziranja većih akvarijuma)
Napomene
- Pažljivo i precizno izbušite sve rupe na zatvaračima flaša. One su najčešće mesto gde može doći do puštanja CO2. Loše izbušene rupe su najčešći uzrok ne počinjanja rada sistema.
- U slučaju da koristite crvo prečnika 6mm, izbušite bušilicom rupu na zatvaraču od 5mm, i progurajte crevo kroz nju. Idealno će dihtovati. Rupe ne treba bušiti zagrejanim ekserima ili nožem te kasnije pokušavati da sistem zadihtujete super lepkom ili silikonom. Takva dihtovanja se rastave posle par menjanja smeša.
- Mala boca, osim što služi za brojanje mehurića, prečišćava CO2 koji izlazi iz velike flaša pre ulaska u akvarijumu. Vodu u njoj menjati jednom mesečno, mada nema striktnih pravila.
- Treba biti veoma pažljiv po pitanju postavljanja velike flaše. Nikako ne sme doći do obaranje velike flaše. Njen pad će promućkati smešu unutar flaše i sve će kroz crevo krenuti ka akvarijumu. Desi li se da ta smeša završi u akvarijumu, doći do pomora svih živih makro organizama u njemu. U slučaju takve nesreće, ribe i bilje odmah izvaditi napolje i zameniti celokupnu vodu u akvarijumu. U slučaju da je smeša stigla i do filtera, oprati i filter masu. U ovakvim nesrećama, mala boca se pokazala kao veoma korisna, zato što smeša iz velike flaše ne završi u akvarijumu već u njoj.
- Zbog ovakve opasnosti, sistem boca držati na sigurnom gde ga ukućani, deca ili drugi kućni ljubimci ne mogu pomerati ili oboroti.
- Oprezno sa količinom kvasca koju stavljate. Velike količine CO2 mogu biti štetane za ribe i sve žive organizme u akvarijumu.
- U slučaju predoziranja primetićete ribe koje pokušavaju da uhvate vazduh na površini vode. Kao lek, odmah ugasiti dovod CO2 u akvarijum, zameniti 80% vode i uključiti što veću aeraciju sistema.
- Obavezno ugradite nepovratni ventil. U zavisnosti od načina na koji rastvarate CO2 u akvarijumu, bitno je da se isključi mogućnost izlivanja vode iz akvarijuma kroz crevo za CO2.
- Na samom ulazu CO2 u akvarijum kada se ovim načinom dodaje ugljen-dioksid može doći do pojave bele sluzi. Ne treba paničiti, ona nije štetna po organizme akvarijuma. Ako algari ili puževi imaju pristup, lako će je pojesti. A ako ne, operite svoj rastvarač i mesto ulaza CO2 u akvarijum.
- Zbog pojave ove sluzi, keramičke vrste rastvarača za CO2 nisu preporučljive jer se lako zapuše i zaprljaju.
Mala boca u krupnom planu. I ako se može bez nje, sa njom je ipak sigurnije.
Zaključak
Većina akvarista koja zagrize za aquascaping brzo uvidi prednosti dodavanja CO2 u sistem. Posle kratkog vremena eksperimentisanja prva sledeća investicija koja sledi je zamena sistema šećer-kvasac nečim ozbiljnijim. Neka to bude boca sa manometarskom grupom. Komprimirana boca za CO2 je najjeftiniji i najsigurniji način za dodavanje CO2 u naše akvarijume. Sa kvalitetnom ventilnom grupom i elektromagnetnim ventilom, sistem šećer kvasac neće imati ni jednu jedinu prednost osim svoje početne cene.
Srećno !
Tekst osmislio i odradio:
Aleksandar Radmanovac
Mart 2007 god.
|
|
Meni
