Većina akvatičnih i semiterestričnih biljaka,koje su pogodne za gajenje u akvarijumskim uslovima, po sistematici spada u klasu skrivenosemenica- Magnoliophyta. Osnovni način razmnožavanja biljaka iz ove klase je generativnim putem- semenom, koje je sakrivenu u nekoj vrsti zaštitnog organa. Izuzetak su nekoliko biljaka koje spadaju u klasu Pterophyta- paprati i tu spadaju poznate biljke is roda Microsorum i Ceratopteris,koje se razmnožavaju specijalnom vrstom spora. Još dva roda akvarijumskih biljaka predstavljau izuzetke Vesiucularia koja spada u Mahovine, Briophyta-razmnožavaju se takođe na specifičan način i imaju složeno generacijsko razviće i Cladophora, koja spada u zelene alge – Clorophycophyta.

Mahovine imaju složeno generacijsko razviće i razmnožavanje. Kod njih se sukcesivno i sezonski smenjuju sporofit i gametofit generacija koje se i makroskopski razlikuju. Na sporofit generaciji razvijaju se spore koje se kasnije razvijaju u biljke gametofit generacije .Ove faze se mogu videti i u akvarijumskim uslovima, kada se odjedanput na mahovinama pojave čudni smeđi klasasti izraštaji drugačijeg oblika ,od onog u kome biljka raste.Iz tih klasastih izraštaja ,razvijaju se spore koje nošene vodom šire svoje rasprostranjenje. Sve ovo je manje bitno za akvarijumske uslove jer je osnovni način razmnožavanja i širenja mahovine, prosto deljenje biljke, i vezivanje za neki medijum koji omogućava njenu stabilnost- panj ili kamen pokriven mahovinom sa mrežicom preko nje. Jako dobra stvar je i postavljanje mahovine uz bočne ili zadnji zid akvarijuma i prekrivanje mrežom- na ovaj način se pozadine i bočne strane na potpono prirodan i divan način prekrivaju.

Sve biljke iz roda Vesicularia – Java moss ,Christmass moss i ostale spadaju u nezahtevne bilje, a osnovno što traže je dosta svetla , dobra filtracija i umerena temperatura od 20 do 30 c.

Paprati predstavljaju filogenetski napredak od mahovina ka višim biljkama, tako je i njihovo razmnožavanje ustvari prelaz ka formiranju nekih specijalnih organa koji evoluiraju iz spora. Razmnožavaju se na taj način ,što se na listovima odraslog bilja, formiraju sprore koje se direktno razvijaju u mlade biljke,a one kasnije nošene vektorima- voda ili vazduh za terestrične biljke šire svoje rasprostranjenje. Ova pojava je jako česta kod Microsorum spp, a postupak je jako jednostavan, sačeka se da biljčica naraste do nekih 3-5 cm, a onda se odvoji sa lista matične biljke i postavi na panj , kamen ili se pusti da pluta po površini. Microsorum se može razmnožavati i prostim deljenjem talusa- stabla velike biljke.

Microsorumi i Ceratopterisi su takođe nezahtevne biljke. Microsorum je vrsta koja preferira senku i slabo svetlo,razvija se na teamperaturi oko 25 c, a shodno tome i raste jako sporo, a Ceratopteris ima suprotne zahteve, jako svetlo i širok dijapazon temperature od 20 do 30 c.
Magnoiophite, se po sistematici dele na dve klase Monocotiledone i Dycotiledone, a sam način generativnog razmnožavanja je dosta sličan. Na matičnim biljkama razvijaju se reproduktivni organi – -ženski i muški cvetovi,a najčešće i dvopolni cvetovi.Razmnožavaju se Oprašivanjem ženskih delova cveta-tučka ,polenom koji nastaje na muškim delovima-prašnicima, i razvijanjem ženskog dela cveta u plod sa semenom,iz koga u povoljnim uslovima nastaju mladu biljke . Ovaj vid razmnožavanja predstavlja filogenetski najnoviji i evolutivno najsavršeniji način reprodukcije u biljnom svetu i njime se obezbeđuje i najpovoljnijie oprašivanje, prenošenje i zaštita novih biljaka.

U Monocotiledone spadaju biljke iz familija Liliacae, Nymphaeacea, Alismataceae,Aponogetaceae itd, tj rodovi- Valisnerija, Crynum, Echinodorus, Sagitarija, Nymphaea, Nymphoides, Barclaya, Aponogeton, Eleocharis, Acorus, Pogostemon, itd. Iako imaju savršen sistem generativnog razmnožavanja, retko se u akavrijumskim uslovima razmnožavaju na taj način, pre svega zbog toga što je razvoj novih biljaka vezan za sezonske promene ili u pogledu klime ili u pogledu vodnog režima u područjima u kojima žive , baš zbog toga većina ovih biljaka- Nuphar ,Aponogeton. Nymphaea, Barclaya , razvijaju specijalne organe u kojima preživljaju nepovoljne uslove- krtole.A sam ciklus razmnožavanja je tempiran pred početak nepovoljnog perioda. Neke biljke – Echinodorusi spadaju u semiterestrične tj. razvijaju se delom u vodi , a u sušnom periodu svoj život nastavljuaju na kopnu.

Osnovni način razmnožavanja ovih biljka u akvarijumskim uslovima je vegetativni-sve vrste puštaju specifične izdanke ili u podlogu ili kao kod Echinodorusa van podloge, iz kojih se razvijaju nove mlade biljke. Kada se razvije izdanak sa novim biljkama, jednostavno se preseče vrežica koja nosi mlade biljke i one nastavljaju sa samostalnim rastom nezavisno od matične biljke. Ove biljke se nemogu razmnožavati prostim deljenjem stabla, već se moraju stvoriti uslovi za puštanje tzv runnera tj vrežica sa novim biljkama. A osnovno je da im se mora dati dovoljno prostora za razmnožavanje.

U Dicotiloedone spadaju biljke iz familija Araceae, Scrophulariaceae, Acantaceae i td. Sa rodovima Anubius, Cryptocorine, Hygrophyla, Ludwigia, Bacopa, Limnophyla, Cabomba, Myrophylum, Micranthemum, Elodea, Ammania, itd. Sam sistem generativnog razmnožavanja je jako sličan biljkama iz podklase Monocotiledone,izvesne razlike u samom cvetu, plodu i semenu ovoga puta neće biti uzete u obzir.

Takođe se retko razmnožavaju generatinim putem u akvarijumskim uslovima,a vegetativno se razmnožavaju puštanjem izdanaka u podlogu iz koje se razvijaju nove biljke kao Cryptocoryne , ili prostom deobom stabla kao Anubiusi. Ili na oba pomenuta načina- Hygrophyla, Bacopa, Ludwigia,.. Najednostavnije je razmnožavanje sečenjem dela stabla i sadjenjem odrezanih delova u podlogu, na ovaj način se daje mogućnost za stvaranje predivnih gustih grmova Ludvigie, Bacope , Cabombe ili ostalih sličnih biljaka. Takođe se ,zahvaljujući ovoj osobini stvaraju i prelepi panjevi obrasli Anubijama, a sama matična biljka se iseče na više delova i rasporedi po željenom mestu. Cryptocorine međutim čine izuzetak, iako spadaju u familiju Araceae i klasu Dicotiledone, vegetativno se razmnožavaju na način Monocotiledona, jedino puštanjem izadana u podlogu iz kojeih se razvijaju mlade biljke, tako da je i za njihovo uspešno gajenje i raznožavanje potrebno dosta prostora.

Iako je osnovni način razmnožavanja svih biljaka u prirodi generativni, u akvarijuskim uslovima, generativno razmnožavanje se retko dešava, a i ako dođe do njega više ima estetsku nego praktičnu vrednost. Cvetovi su svakako najlepši ukras jednog akvarijuma ali da bi se došlo do nih, potrebno je ne samo obezbediti adekvatne uslove, već se mora pogoditi i trenutak kada biljka neki proces u akvarijumu prepozna kao pogodan trenutatak za puštanje cveta, a za to akvarista pored svih neophodnih ekoloških uslova biljkama mora da pruži strpljenje i vreme neophodno za razvoj bez uznemiravanja pomeranjem ili presađivanjem.


Autor- Vojs