Najveća tajna raskošnog izgleda holandskog akvarijuma je dubina celokupnog prizora koju posmatrač uočava. Ovo se postiže postavljanjem podloge tako da se njena debljina postepeno povećava od prednjeg ka zadnjem staklu, zatim dobro odrađenim prelazima, kao i dobrim izborom fokusne tačke. U tom slučaju, posmatranjem biljaka od prednje prema zadnjoj strani akvarijuma, primećuje se razlika u visini, tj. biljke u prednjem planu su najniže, a visina biljaka se postepeno povećava tako da se one najviše nalaze do zadnje strane akvarijuma. Tako napravljeni prelazi navode oko posmatrača na fokusnu tačku. Fokusnu tačku može predstavljati neka velika biljka ili biljka koja svojom bojom odskače od okruženja, takođe to može biti neki veći kamen, kao i komad drveta okružen sitnijim biljkama.
Šta su terase?
Pojam „terasa“ predstavlja postavljanje podloge tako da se ona nalazi na različitim nivoima visine, u jednom istom akvarijumu. Tada se koriste pomoćna sredstva kao što su drvo, kamen, same stranice akvarijuma, kao i gumeni prilepci za staklo. Jedina mana ovog načina formiranja podloge je mogućnost da se podloga na tom mestu obruši. Zbog toga se svi poslovi na tim mestima, kao što je usisavanje ili presađivanje biljaka, trebaju obavljati veoma pažljivo. Preporučljivo je da barijera koja drži terasu bude iz jednog dela, da bi se smanjila mogućnost obrušavanja podloge.
Prednji plan:
Utisak koji odaje prednji plan bitno utiče na kompletan izgled holandskog akvarijuma. Deo podloge do prednjeg stakla treba biti vidljiv u što tanjem sloju, a najbolji efekat je ako se sloj podloge uopšte ne primećuje. Za tu svrhu se može koristiti lepljiva traka širine nekoliko santimetara koja će kamuflirati vidljivi sloj podloge. Treba voditi računa da širina trake bude što približnija debljini podloge, a nikako šira.
Izbegavanje svakidašnjeg:
Uređenje akvarijuma najviše zavisi od ideje i mašte akvariste. Npr. besmisleno je koristiti visoke biljke u prednjem planu iz prostog raloga što je tada nemoguće videti šta se nalazi iza. Takođe nije dobro postavljati velike biljke kao fokusnu tačku u sam centar akvarijuma jer je obično tada oko posmatrača prikovano za centar i ceo prizor deluje monotono. Kod terasastog uređenja podloge visoke biljke ne moraju uvek biti u zadnjem planu, već se mogu nalaziti i u srednjem planu, levo i desno od sredine ili skroz do bočnih stranica akvarijuma, tako da se nalaze u neposrednoj blizini terase. Po istom principu, niže biljke se ne moraju uvek saditi u prednjem planu. Ovakvim kombinovanjem se postiže ono što umnogome ulepšava sliku akvarijuma – utisak dubine!
Postavka akvarijuma sa slike iznad sadrži nekoliko lepo uklopljenih grupa različitih vrsta biljaka i zapravo je mnogo jednostavnija nego što izgleda. Prednji plan je nizak i lepo uređen, dobro napravljeni prelazi navode oko posmatrača na fokusnu tačku, a žbunovi biljaka daju odličan kontrast.
Stranice akvarijuma:
Kod holandskog uređenja treba obratiti pažnju na što bolje prikrivanje opreme koja vizuelno umanjuje lepotu akvarijuma. Tu se podrazumeva i maskiranje stranica akvarijuma biljkama i terasama, kao i komadima drveta koji mogu biti obrasli biljkama.
Pravljenje terase:
Kod pravljenja terasa, nasip podloge treba obezbediti što stabilnijom barijerom. Iz estetskih razloga je poželjno koristiti prirodne materijale: drvo, kamen.
Na slici je prikazan poprečni presek barijere koja drži terasu i sprečava njeno obrušavanje. Komadi stakla debljine 2 cm, postavljeni su pod uglom tako da prate oblik drveta ili kamena na koje staklo naleže. Staklo je prekriveno najlonom koji ima ulogu da spreči rasipanje podloge. Komadi stakla se ne vide jer su prikriveni slojem supstrata. Supstrat čini oslonac za staklo i drvo odnosno kamen, koji predstavljaju oslonac same terase.
Pre pravljenja terase, bitno je odrediti na kom mestu će se ona nalaziti i koliko će biti visoka. Treba imati na umu da terase koje su paralelno postavljene u odnosu na prednje staklo akvarijuma ne daju neki efekat jer ne odaju utisak dubine. Zato je najbolje da one budu postavljene pod uglom od 45 stepeni i da budu različitih visina, tako da su najniže one koje su napred, a sve više što su bliže zadnjem staklu. Takođe, treba izbegavati simetričnost, npr. terase na levoj strani akvarijuma trebaju biti različitih oblika i visina od onih koje se nalaze na desnoj strani. Dobar efekat se postiže ako barem na jednom mestu postoji praznina tako da se može videti deo pozadine ali to nikako ne bi trebalo biti na sredini akvarijuma. Da bi se to postiglo, na tim mestima je potrebno postavljati niže terase.
Tekst peuzet sa:
http://www.aquabotanic.com/dutchsecrets.htmPreveo i adaptirao: Zverogušter
Meni
