Jedan od načina masovnijeg razmnožavanja biljaka koji se uglavnom koristi u komercijalne svrhe je hydroponic sistem. Suština tog sistema je da se koren biljke nalazi u vodi koja je obogaćena potrebnim hranjivim materijama. Taj sistem je vrlo rasprostranjen i masovno se koristi u proizvodnji salata. Sistem je vrlo jednostavno napraviti i ne zahteva neke enormne troškove kako za konstrukciju tako i za održavanje.
Za početak je potrebna neka kutijasta plasticna cev koju ćemo mi da zatvorimo na krajevima a na gornjoj strani da izbusimo otvore gde će da smestimo naše skasijice sa biljkama.
Takav sistem se poveže sa par dodatnih creva sa jednom posudom gde se nalazi jedna obična pumpa niskog kapaciteta primerena sistemu koja ima namenu da cirkuliše vodu kroz sistem. Mladice biljaka "sadimo" tako što je postavimo u vunu sličnu onoj građevinskoj i postavimo je u saksiju.
Tu saksiju postavimo u otvor koji smo prethodno napravili i to je cela mudrost.
  
Za prihranu biljaka se koristi tečno đubrivo za opštu namenu koje može da se kupi u poljoprivrednim prodavnicama. Količinu đubriva dodajemo po uputstvu proizvođača. Ta koncentracija hranjivih materija može da se kontroliše i pomoću posebno kreiranih monitora ali u osnovi i ne mora.
Sve zavisi od mogućnosti i finansijskog stanja investitora.
Ceo takav sistem bi trebalo da se nalazi u plasteniku ili dovoljno osvetljenoj prostoriji koja je temperiran. Biljke rastu izuzetnom brzinom tako da svako ko se upušta u ovakve zahvate treba da razmisli i o tržistu. Ok, uvek postoji i izlaz pa tako može da se ovo koristi i za gajenje zelene salate za sopstvene potrebe ako baš ne ide prodaja akvarijumskih biljaka.
Ovakav sistem ne zahteva nikakvu regulaciju ugljendioksida što je očita prednost. Druga prednost je ta što se sve biljke ukorene tako da ih je posle vrlo lako saditi.
Izbor biljaka je veliki i u hydroponic sistemu koji je na slici rastu mnoge znane i neznane biljke
_______________________________________________________________________________________
Prvo da kažem da je sve ovo podeljeno u tri dela i ovo sada što sledi je jedan plastenik koji je dimenzija 10 x 12 m. Što se tiče visine tu baš nisam siguran, nisam merio ali je negde oko 4 m u svom centralnom delu. Ovde se vidi kako sve to izgleda gledano spolja.
Tu odmah može da se zapazi kako je krov plastenika na vrhu malo podignut. To je usled toga što se taj deo otvara da ne bi došlo do pregrevanja kada je napolju toplo. To otvaranje je ručno i to moze da se vidi na donjoj slici.
Ovaj plastenik je pravljen za biljke koje ne podnose nisku temperaturu pa je zato rađen dvoslojno. Ta dva sloja ili prekrivača su odvojena vazdušnim jastukom koji se obezbeđuje neprestanim uduvavanjem toplog vazduha u taj prostor.
To može da se vidi na sledećoj slici.
Unutrašnjost je organizovana tako što su napravljena tri nivoa na kojima se nalaze plastične cevi u kojima se gaje biljke. To izgleda nekako ovako:
Cirkulacija vode se obezbedjuje adekvatnom pumpom dovoljnog kapaciteta da zadovolji potrebe sistema. Rastvor vode i hranjivih materija se šalje na najvisi nivo a onda voda slobodnim padom se vraća u početnu posudu odakle se ponovo vraća u sistem.
Na donjoj slici mogu da se vide ti prelasci sa jednog na drugi nivo.
Na gornjoj slici može da se vide spojnice koje se koriste i u morskoj akvaristici. Grejanje ovog plastenika se obavlja sa jednim gasnim grejačem koji je dovoljan da zagreje dva ako ne i vise plastenika.
Regulacija se obavlja klasičnim termoregulatorom:
Grejanje je smešteno u drugom plasteniku odakle se topli vazduh dovodi putem cevi do ovoga plastenika.
Eto to bi bilo onako uopšteno o ovom plasteniku. Tu nisam postavio slike da se vidi,ali tu još ima dodatne ventilacije kojom se obezbeđuje hlađenje plastenika.
Tekst napisao: boban
Preuzeto sa: www.beke.co.nz
| 
Meni
