Slama u borbi protiv algi
Upisao Brainman u March 29 2007 19:58:42
Slama od je?ma u borbi protiv algi
(tekst poslao: Jurken)



Svima su nam poznati problemi sa algama u akvarijumu, i postoje brojni na?ini, uspešni ili manje uspešni u toj ve?noj borbi izme?u akvariste i te zelene napasti. U narednim redovima, bi?e opisan na?in borbe protiv algi, koji se kod nas samo retko pominje, ali je u svetu dosta raširen pogotovo u ve?im basenima vode ? rekama i jezerima. Poga?ate iz naslova, radi se o je?menoj slami.

Postoje brojna iskustva o upotrebi slame u borbi protiv algi, ali ne postoji do kraja dovedeno objašnjenje o mehanizmu njenog dejstva. Po nekim autorima slama, koja se razlaže u vodi, posredno preko pove?ane koli?ine izvora ugljenika uti?e na smanjenje pristupa?ne koli?ine fosfata, jer se alge brzo razvijaju i brzo potroše fosfate iz vode, a po drugima, osloba?a neka jedinjenja koja deluju kao ?algistatik?. Pretpostavlja se da su ova jedinjenja lignini, od kojih nastaju humusne kiseline i druge humusne supstance. Ovakav proces se normalno dešava u zemljištu prilikom nastanka humusa iz organskih ostataka..

Humusne supstance se normalno nalaze u naseljenim vodama, a pod dejstvom sun?eve svetlosti na vodu, u kojoj ve? postoji, naravno, i rastvoren kiseonik, nastaje vodonik- peroksid (H2O2). Mnogima je poznato dejstvo vodonik-peroksida na alge, a mnogi su ga i koristili. Male koli?ine vodonik-peroksida deluju inhibitorno na rast algi, što je potvr?eno brojnim eksperimentima. Peroksidi su veoma reaktivni molekuli, i zbog toga se oni u vodi održavaju samo kratko vreme. Medjutim, kada su humusne kiseline stalno prisutne u vodi (raspadanjem slame), vodonik-peroksid nastaje kontinuirano. Slama se sporo raspada, ?ime se obezbe?uje uvek niska koncentracija peroksida i trajanje efekta minimum 6 meseci.
Raspadanje slame je mikrobiološki proces i zavisi od temperature. Kao primer, navodi se da slama postaje aktivna posle 6-8 nedelja na temperaturi oko 10°C, ali joj je na temperaturi iznad 20°C treba svega 1-2 nedelje.

Što se ti?e upotrebe slame od drugih žitarica (pšenica, raž, ovas), nije poznato njihovo dejstvo u smislu dužine i intenziteta raspadanja, i efektivnosti , ali se pretpostavlja da imaju šli?no dejstvo, mada neki tvrde da slabije deluju.
Slama ne deluje na ve? prisutne alge, ali onemogu?ava njihov dalji rast i razmnožavanje, pa vremenom i alge koje su prisutne izumiru. Tako?e, efekti slame se prili?no umanjuju i usporavaju ako je u vodi prisutna velika koli?ina algi. Zbog toga se preporu?uje držanje slame u vodi bar 2 nedelje, pre nego što se unese u akvarijum kao aktivna.

Aktivnost slame se pove?ava ukoliko je voda dobro obezbe?ena kiseonikom i ukoliko postoji protok vode kroz slamu, što navodi na zaklju?ak da je, osim estetskog efekta, filter najpogodniji za smeštaj.
Do sada nema potvrde o negativnom uicaju slame na biljke, ribe i ostale stanovnike akvarijuma. Šta više, postoje indicije da slama na njih deluje stimulativno, ?ak i ako je prisutna u mnogo ve?im koli?inama od preporu?enih.

E, tu se javlja mali problem. Nisam uspeo da nadjem preporu?ene doze u odnosu na zapreminu, ve? samo na površinu vode. Ako se ima u vidu da se slama naj?eš?e koristi u jezerima, i da je tamo populacija algi najviše razvijena u površinskom sloju (koji zahvata sigurno ve?u dubinu od dubine akvarijuma), onda ovakav na?in doziranja može da se primeni i u akvarijumu.
Naime, preporu?uje se dodavanje od minimum 10g slame po 1 m2, ali je neki optimum oko 25g/m2. Ina?e, unošene su koli?ine i preko 100g/m2 i nisu prime?eni negativni efekti. Treba imati u vidu da je slama veoma laka, i da i sa malom masom zauzima veliku zapreminu u filteru, tako da sigurno ne može do?i do predoziranja. Postavljanje slame u filter može se izvršiti na razli?ite na?ine (pustite mašti na volju) ali je bitno da bude u?vrš?ena ispod vode i ne preterano sabijena.
Ina?e, na internetu se mogu na?i lokacije koje prodaju slamu, pa ?ak i ekstrakte slame od je?ma, za akvaristi?ke svrhe.

Za kraj, evo tabele o uticaju slame na pojedine vrste algi:


articles: slama10.jpg

(Tabela preuzeta iz dokumenta: BARLEY STRAW - ALGAE CONTROL LITERATURE ANALYSIS
Stan Geiger (Aquatic Scientific Resources, Portland, OR [s-dgeiger@Comcast.net), Eric Henry (Reed Mariculture, Watsonville, CA), Pat Hayes (Oregon State University Department of Crop and Soils Science), and Kale Haggard (Corvallis, Oregon)

U pisanju teksta koriš?eni su podaci sa

http://www.exit109.com/~gosta/pondstrw.sht
__________________________________________________________________________________________

Slamom protiv algi
(tekst poslao Shogi)


Prije nekih dva mjeseca pro?itao sam negdje na netu, više se ne sje?am gdje, ?lanak o upotrebi slame kao filter materijala. Poznato je odavno da slama spre?ava razvoj algi jer svojim raspadanjem lu?i hidrogen peroksid i huminsku kiselinu koja je otrovna za alge. Slama je potpuno biorazgradiv materijal i nema štetnog djelovanja na akvarijsku floru i faunu a neki pokazatelji nam govore da pozitivno djeluje na zdravlje riba.
Pokušao sam i sam upotrijebiti slamu za sada sam zadovoljan i u akvariju nema nikakvih štetnih pojava a ni algi. Upotrebio sam slamu od je?ma koju sam isprao, izrezao na manje komade i prokuhao nekih pola sata. Stavio sam je u vre?ice od tila veli?nie dlana i stavio u filter kao predzadnji filter materijal, zadnji su kuglice od siporexa. Ovo sa siporexom, ja sam veliki pobornik DIY izrade akvarija i ostalih potrepština za akvaristiku. Koli?ina slame je otpilike jedna šaka na akvarij od 120 l prepun biljaka nabrojao sam ih 27. Slama je u filteru mjesec i pol dana, u me?uvremenu sam poja?ao intezitet svjetla uz redovito tjedno gnojenje, za sada nema algi. Ve?a koli?ina slame bi mogla utjecati na smanjenje kisika u akvariju. Postavlja se pitanje dali upotreba pesticida i herbicida u ranoj fazi rasta žitarica može utjecati na ekosistem u akvariju što je po mojem mišljenju malo vjerojatno jer vremenski utjecaji a i termi?ka obrada slame prije upotrebe smanjuje tu mogu?nost.

Zaklju?ak je da slamu kao potpuni prirodni materijal možemo koristiti u borbi protiv algi .
Za ove tvrdnje nemam znanstvene dokaze ali stoljetno iskustvo drugih ljudi u spre?avanju razvoja algi u vrtnim ribnjacima i akvarijima možemo iskoristiti za svoje potrebe.